СВИ МОЈИ ПРЕЦИ

Reputation : 0 Datum upisa : 30.09.2016

Прочитала сам цео текст ваш о пореклу презимена и веома сам вам захвална на опсежном излагању. Моје презиме је Гаровић и мој отац је пореклом из околине Рожаја, село Башча. Многе ове податке нисам знала. Занима ме да ли су Раковићи, Ратковићи и Гаровићи у неком блиском крвном сродству?

Reputation : 0 Datum upisa : 27.11.2013

Citat :: Pročitao sam tekst o mojoj familiji Raković iz sela Trmka kod Kuršumlije i moram skrenuti pažnju da ima grešaka kao i da sam saznao nešto novo.
Pripremiću sa ocem opširniji tekst pa ću odgovoriti,sada samo zelim da se javim i pohvalim na ulozenom trudu oko prikupljanja podataka

Драги рођаче Мирко

Веома сам Вам захвалан на великој љубазности. Пошто добро познајем рад на рачунарима, неће ми представљати никакав проблем да Вашу књигу читам у електронском облику. Када будете у прилици пошаљите ми ЦД на кућну адресу: Томислав Раковић, Расово бб, 84000 Бијело Поље.
Још једном Вам се захваљујем на овом великодушном и добронамјерном гесту.
Срдачан поздрав и све најбоље
Љубо Раковић

Reputation : 4 Datum upisa : 02.04.2013

DRAGI ROĐAČE LJUBO,

ZAISTA SAM ODUŠEVLJEN OVIM TVOJIM JUČERAŠNJIM DOPISOM I SAOPŠTENJEM, A POSEBNO TVOJIM STILOM PISANJA, ŠTO MENE KAO JEDNOM OD TVOJIH ROĐAKA VEOMA RADUJE, IMAJUĆI U VIDU TVOJE GODINE, JER SI KAO MLAD DEČKO ZAISTA LEPO VASPITAN I OBRAZOVAN, A VIDIM I VELIKI SPORTISTA, ČIME SE I JA VEOMA PONOSIM I ŽELIM TI VELIKU SREĆU I USPEH U TVOM BUDUĆEM ŽIVOTU I RADU.

POSEBNO SAM ODUŠEVLJEN TVOJIM NASTUPOM KA NEGOVANJU NAŠIH OBIČAJA I TRADICIJA, POSEBNO RODBINSKIH, ALI I DRUGIH – ŠTO SVAKOG ČOVEKA ČINI PONOSNIM, SREĆNIM I DOSTOJANSTVENIM.

ZNAM DA JE TAKAV I TOMISLAV, PA SE ZAISTA RADUJEM ŠTO SI I TI NASTAVIO TIM NJEGOVIM SVIJETLIM PUTEM, KA SVOM PONOSU, SREĆI I DOSTOJANSTVU - ŠTO JE NAJLEPŠA VRLINA JEDNOG LJUDSKOG BIĆA.

ZAISTA MI JE ŽAO ŠTO VIŠE NEMAM OVIH KNJIGA, INAČE BIH TI BEZ IKAKVOG RAZMIŠLJANJA I DVOUMLJENJA ODMAH BAR JEDNU POSLAO, JER VIDIM DA TI TO ZBILJA ZASLUŽUJEŠ – ALI ETO NAŽALOST NISAM U TOJ MOGUĆNOSTI, JER I JA KAO AUTOR IMAM SAMO JEDAN JEDINI PRIMERAK TE KNJIGE, ALI ĆU POKUŠATI DA TI NAREŽEM OVU KNJIGU NA NEKOM CD ILI DVD I DA TI JE JEDINO TAKO POŠALJEM U ELEKTRONSKOM OBLIKU, A TI SI VEĆ VERZIRAN ZA ČITANJE, PA ŠTO TE BUDE INTERESOVALO MOĆI ĆEŠ IZVUĆI I NA NEKOM ŠTAMPAČU.

SAMO NAPOMINJEM DA JE ZA NJU POTREBAN POSEBAN PROGRAM, KOJI ĆU TI TAKOĐE NAREZATI NA TOM CD. – ALI TE MOLIM DA TO NE ZLOUPOTREBIŠ, JER JE KNJIGA ZAŠTIĆENA I MOŽE SLUŠITI SAMO ZA VAŠU UPOTREBU, ALI NE I ZA NEKO NEOVLAŠĆENO I NELEGALNO UMNOŽAVANJE.

INAČE, JEDAN PRIMERAK OVE KNJIGE POSEDUJU MOJE UNUKE KOJE SU TU BLIZU TEBE U BIJELOM POLJU U RAKONJAMA, A VEROVATNO IH TI KAO NAŠ ROĐAK I POZNAJEŠ. TO SU DRAGANA, SNEŽANA I MAJA – PA SE MALO PROŠETAJ DO NJIH I POGLEDAJ TU VEOMA DRAGOCENU I KORISNU KNJIGU O NAŠIM RODOSLOVIMA I BRATSTVIMA – KOJA IMA 1000 STRANICA I PREKO 50.000 IMENA SVIH NAŠIH DRAGIH ROĐAKA OD POSTANKA DO DANAS.

TU KNJIGU OPŠIRNIJE, ALI BEZ TABELARNIH PREGLEDA, MOŽEŠ ČITATI NA ONOM DRUGOM SAJTU (MOJ VRANEŠ) – VRANEŠKI STVARAOCI - U DVA DELA, JER NA OVOM NIJE SVE UBAČENO. – SRDAČAN POZDRAV OD MIRKA RAKOVIĆA. U BEČEJU DANA 01.10.2103.GOD.

Naslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ Pon 30 Sep 2013 - 22:06

Поштовани рођаче Мирко
Хвала Вам на изузетно брзом одговору. Већ дуго времена трагам за историјом братства Раковића и могу Вам рећи да изузев Вас нико није тако озбиљно приступио поменутој тематици. Мој отац Томислав ми је више пута причао о Вама, како сте трагали за информацијама и стизали у све крајеве некадашње Југославије у потрази за пуном истином о нашем братству. Међутим, он никако није могао да се сјети Вашег имена, тако да сам ја већ на самом почетку био ускраћен да нешто више сазнам о Вашој књизи.
Зато и нијесам знао да сте већ објавили књигу. Случајно претражујући интернет, налетио сам на овај форум и невиђеном срећом пронашао сам одломке из Ваше књиге.
Заиста сам био пресрећан да се коначно, неко латио овог изузетно захтјевног задатка и што је још важније са успјехом га завршио.
Иако имам свега 17 година, од кад памтим за себе био сам велики обожавалац историје и географије. Чак сам у марту ове 2013. године освојио 1. мјесто на Државном такмичењу Црне Горе у географији.
Будући да придајем велику важност традицији и обичајима нашег братства и народа, било ми је веома драго што сам наишао на једну тако озбиљну студију. Зато бих Вас замолио да ми, ако је икако могуће, пошаљете 1 или 2 примјерка Ваше књиге а ја сам спреман да Вам надокнадим све новчане трошкове.
Надам се да ћете ми изаћи у сусрет
Унапријед захвалан
Љубомир Томислава Раковић
Расово, Бијело Поље

Reputation : 4 Datum upisa : 02.04.2013

DRAGI POŠTOVANI ROĐAČE LJUBO

ZAISTA SAM ODUŠEVLJEN TVOJIM KOMENTAROM O MOJOJ KNJIZI BRATSTVA R A K O V I Ć I OD POSTANKA DO TREĆEG MILENIJUMA, KOJA SADRŽI OKO 1000 STRANICA FORMATA A-4, NA KOJOJ SAM RADIO SKORO DVE DECENIJE, A IZDATA JE PRE DVE GODINE – NAŽALOST U MALOM BROJU PRIMERAKA, KOJE SAM UGLAVNOM PODELIO MOJIM BRATSTVENICIMA U VIŠE NAŠIH BRATSTAVA. RAZLOG TAKO MALOG TIRAŽA BIO JE UGLAVNOM VEZAN ZA MATERIJALNE USLOVE, JER JE ISTA DOSTA OBILNA I SADRŽI PREKO PEDESET HILJADA IMENA NAŠIH DRAGIH ROĐAKA I PREZIMENJAKA, ALI SOBZIROM DA JE TO BILA IZUZETNO TEŠKA MATERIJA ZA OBRADU, IAKO SAM LIČNO OBIŠAO VELIKI BROJ PORODICA NA TERITORIJI CELE BIVŠE JUGOSLAVIJE. SASVIM JE LOGIČNO DA JE MOGLO DOĆI DO IZVESNIH MANJIH GREŠKICA, KAO KOD VAŠEG PRIMERA, JER SAM PODATKE PRIMAO UGLAVNOM ONAKO IZ RUKAVA OD VRSNIH POZNAVALACA I VEOMA BISTRIH I DOSTOJANSTVENIH PAMTIŠA OVE MATERIJE, SA KOJIMA SE ZAISTA PONOSIM TOM NJIHOVOM NADARENOŠĆU I BISTRINOM UMA, POPUT TVOG SUGRAĐANINA, A MOŽDA I NEKOG BLIŽNJEG PRETKA OBRADA RAKOVIĆA IZ STROJTANICE. NO BEZ OBZIRA ŠTO SE OVDE RADI O NEKOJ MANJOJ NENAMERNOJ GREŠCI - KOJA ĆE INAČE BITI ISPRAVLJENA, A ZAISTA BIH BIO PRESREĆAN KADA BI BILO MALO VIŠE ČITALACA POPUT TEBE, DA MI OVAKO LEPIM I BIRANIM REČIMA UKAŽE NA IZVESNE PROPUSTE, KOJIH SVAKAKO MOŽE BITI JOŠ, JER NAŽALOST LJUDI SU SE VEOMA RAZRODILI I OTUĐILI, TAKO DA IMA SLUČAJEVA DA MNOGI NE ZNAJU NI KAKO IM SE ZVAO DEDA, A KAMOLI PRADEDA, ČUKUNDEDA I TAKO DALJE.

ŠTO SE TIČE OVE GREŠKE NA KOJU MI DOBRONAMERNO UKAZUJEŠ, ZAISTA SAM TI NA TOME ZAHVALAN, A KAMO SREĆE DA MI SE JAVI VIŠE TAKVIH, DA SE PONEŠTO U TIM RODOSLOVIMA ISPRAVI I UPOTPUNI. OVO KOD TEBE BIĆE ZAISTA ODMAH ISPRAVLJENO, TAKO DA U NEKOM DRUGOM EVENTUALNOM DOPUNJENOM IZDANJU OVE KNJIGE BUDE KAKO VALJA. ŠTO SE TIČE OVE KNJIGE MOGU TI REĆI DA JE NA OVOM FORUMU UBAČEN SAMO DEO TE KNJIGE, JER JE SVAKO BRATSTVO U ORGINALNOM IZDANJU PRIKAZANO ŠEMACKI ČAK I DO 25 KOLENA UNAZAD, TO JEST DO NAŠIH NAJSTARIJIH PREDAKA, ALI ZBILJA SMATRAM I APELUJEM DA SE NA NEKI NAČIN JAVI JOŠ NEKO OD OVIH NAŠIH MLAĐIH NARAŠTAJA, DA OVE RODOSLOVE JOŠ MALO DOPUNI I UOBLIĆI. SOBZIROM DA SAM JA TO RADIO SAMO DO TREĆEG MILENIJUMA, ŠTO ZNAČI DA POSLE TOGA SLEDI JOŠ JEDAN PAS NAŠIH NAJMLAĐIH POTOMAKA, KOJE NESMEMO ZABORAVITI JER SU ONI NAŠA BUDUĆNOST I NAŠA NAJVEĆA VREDNOST.

BILO BI ZBILJA ZAISTA LEPO I DOSTOJANSTVENO, DA SE NEGDE MAKAR JEDNOM U PET GODINA, NEGDE SASTANEMO, MALO PORAZGOVARAMO, BOLJE UPOZNAMO I ZBLIŽIMO – JER NEMOŽE SVE JEDNA MAJKA RODITI.

TAKOĐE NAPOMINJEM DA BI BILO IZUZETNO KORISNO DA SE NA NEKI NAČIN ORGANIZOVANIJE PRIKUPE ODREĐENA SREDSTVA, KAKO BI SE OVA KNJIGA PONOVO ŠTAMPALA U MALO VEĆEM BROJU PRIMERAKA, JER BI ZAISTA SVAKA PORODICA TREBALA IMATI PRIMERAK OVE KNJIGE, RADI NJENOG PROSPERITETA I NEKE ZDRAVIJE BUDUĆNOSTI NAŠE DECE. JA OVU KNJIGU TRENUTNO IMAM SVU U ELEKTRONSKOM OBLIKU (NA CD), TE BI SAMO BIO POTREBAN IZDAVAČ KOJI BI SVE TO ODŠTAMPAO, A KOJA BI ONDA BILA DOSTUPNA SVIM NAŠIM ROĐACIMA.

OVIM UJEDNO KORISTIM PRILIKU DA SRDAČNO POZDRAVIM SVE MOJE DRAGE ROĐAKE I DA IM POŽELIM SVE NAJBOLJE U DALJEM ŽIVOTU I RADU. - MIRKO RAKOVIĆ – TEL. O64-16-29 – 671. (28.09.2013.GOD.).

Naslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ Ned 29 Sep 2013 - 0:27

Користим ову прилику да изразим неизмјерну захвалност Мирку Раковићу на овако опширној студији о братству Раковића. Коначно је било вријеме да се неко лати тог захтјевног подухвата.
Упитао бих господина Мирка Раковића када се може очекивати излазак књиге ''Братства Раковића-од постанка до трећег миленијума'', а имао бих и једну исправку.У тексту о Раковићима из Курикућа наведено је сљедеће : ''LJUBOMIR Petronijev, rođen je u Bjelopoljskoj Bistrici. Kasnije se preselio u Rasovo kod Bijelog Polja, a onda sa porodicom preselio u Ribnicu kod Kraljeva. Sa suprugom Božanom – rodom od Merdovića 084-25-465, (084-481-645), ima tri sina: Radojka, Radisava i Tomislava, kao i kćer Nadu – koja je udata u Tomčiće i ima dva
sina: Predraga i Nenada. Žive u Bijelom Polju.''
Ја сам његов унук, Љубомир Томислава Раковић, и желио бих да исправим грешку везану за мјесто пребивалишта мог ђеда. Наиме, он се није преселио у Расово код Бијелог Поља, а онда са породицом у Рибницу код Краљева, већ је читав живот провео на Пресеченику у Бјелопољској Бистрици. Такође, његова кћерка Нада није удата у Томчиће, већ Тончиће и нема сина Ненада већ Радована. На крају, желио бих да се још једном захвалим аутору на његовом вишедеценијском напорном раду на откривању пуне истине о нашем братству и пожелим што скорији излазак књиге.
Срдачан поздрав,
Љубомир Томислава Раковић
Расово, Бијело Поље

stanija ::: Molim lepo .
p.s. Mada mi ono DRUGARICA nije milozvučno .

Mirko, velika energija i odricanje su uloženi u "SVI MOJI PRECI", a sve kao posledica nikad zaboravljenog rodnog kraja.
Šta reći nego - ALAL VERA!

Ја и Мирко смо у том времену проживели најљепше дане наше младости, и навике тешко мијењамо па ако кажемо другарице ви не замјерите и ако није милозвучно. Very Happy

Поздрав за Станију и Мирка

Godina : 35 Reputation : 17 Datum upisa : 02.02.2010

Molim lepo Very Happy

.
p.s. Mada mi ono DRUGARICA Laughing

nije milozvučno Cool

.

Mirko, velika energija i odricanje su uloženi u "SVI MOJI PRECI", a sve kao posledica nikad zaboravljenog rodnog kraja.
Šta reći nego - ALAL VERA!

Reputation : 4 Datum upisa : 02.04.2013

VELIKI SRDAČAN POZDRAV ZA   S T A N I J U, ROĐAKE , PRIJATELJE I ČITAOCE.
VERUJTE, ZAISTA SAM VEOMA ODUŠEVLJEN KOMENTAROM DRUGARICE STANIJE, KOJA BAŠ NA ZAVRŠETKU OVE PISANIJE O MOM RODU I PLEMENU, ODNOSNO RODOSLOVIMA SVIH MOJIH DRAGIH I CENJENIH ROĐAKA   DODAJE I KOMENTAR ‘’ RAKOVIĆI IZ PETLOVCA SU ODATLE ‘' – MISLEĆI NA SOPOĆANE I MOJ ROD KOJI SAM NAMERNO OSTAVIO ZA SAMI KRAJ OVE MOJE PISANIJE – KNJIGE MOJI R O D O S L O V I - ODNOSNO   S V I M O J I   P R E C I.
SVAKA ČAST I VELIKO HVALA STANIJA, POSEBNO I ZBOG DODATKA ONOG VELIKOG MOSTA, KOJEG JA NAŽALOST JOŠ NISAM USLIKAO, A KOJI JE NA NEKI NAČIN SVE OVO ZAČINIO JER JE TO I MOJA DUŠA, SRCE, NAJDRAŽA USPOMENA I SJEĆANJE NA SVOJ KRAJ I RODNO MESTO - ODNOSNO   MOJ   Z A V I Č A J
UPRAVO SLIKA TOG VELIKOG, DUGAČKOG I VISOKOG MOSTA, ASOCIRA I SLUŽIT ĆE KAO PODSTREK MLAĐIM GENERACIJAMA I NARAŠTAJIMA, DA SE PREKO OVIH RODOSLOVA KOJE SAM NAPISAO, MALO POVEŽU, UPOZNAJU , ZBLIŽE I NE ZABORAVE JEDNI DRUGE – JER JE TO NAJVEĆI ZALOG NAŠOJ DECI.
TAJ VELIKI MOST JE UPRAVO I NEKA ULAZNA VRANEŠKA KAPIJA, GDE JE I MOJA KUĆA NA SAMO PAR KILOMETARA OD TOG (SLIJEPAČ MOSTA), A UPRAVO ISPOD TOG MOSTA VEZUJU ME VELIKE I NEZABORAVNE USPOMENE NA MOJU MLADOST I NAJLEPŠE MOJE ŽIVOTNO DOBA GDE SAM PROVEO RADEĆI TU U MOTELU ‘’C O B E X’’ PUNIH PET GODINA, A ODAKLE SAM NAŽALOST I ODSELIO U SASVIM DRUGI DEO ONDAŠNJE JUGOSLAVIJE – ČITAVIH PET STOTINA KILOMETARA ODATLE.
ALI NA SVU SREĆU TU JE OSTALA I MOJA KUĆA U KOJU SE UBRZO I VRAĆAM OVIH DANA I NASTAVLJAM DALJI ŽIVOT U MOM RODNOM KRAJU, A TU BLIZU TOG MOSTA JE I ONA MOJA VEČNA KUĆA U KOJOJ ĆU I POSLE ŽIVOTA OSTATI DA BORAVIM.
POšTO SI ME I MALO PODSTAKLA NA MOJE DRAGE PETLOVČANE, UJEDNO OVIM KORISTIM PRILIKU DA SRDAČNO POZDRAVIM I MOJE VELIKE OBOŽAVAOCE, SIMPATIZERE I DRUGOVE NEDELJKA I RADOŠA BAJIĆA, UZ POSEBNU ZAHVALNOST NA SNIMLJENOJ IZUZETNOJ I NAJGLEDANIJOJ SERIJI DOSADA SNIMLJENOJ U SRBIJI , NAPOMINJUĆI DA NJEGOVI GLAVNI LIKOVI U SERIJI NOSE UPRAVO IMENA MOJIH NAJBLIŽIH I NAJDRAŽIH ROĐAKA IZ MOJE KUĆE R A K O V I Ć A, KAO ŠTO SU; MOJ SINOVAC RADOMIR (RADAŠIN), JA MIRKO (KOJEG SU JOŠ OD MALENA MOJI RODITELJI ZVALI   (MILAŠIN), DRAGAN JE MOJ STARIJI SIN, A RADOJKA I ZLATANA SU MOJE SNAJKE, ALI I MALI TOMO JE IZ MOG RODA.
ŠEST LIKOVA – SVE IZ MOJE KUĆE. ZAISTA MI JE ZBOG TOGA IZUZETNO VELIKA ČAST I ZADOVOLJSTVO, A POSEBNO ŠTO JE TO RADOŠ ZAISTA LEPO, ORGINALNO, DOSTOJANSTVENO UOBLIČIO I REŽIRAO, ZBILJA ONAKO KAKO DOLIKUJE I KAKO SE STVARNO NEKADA DRŽALA TRADICIJA, ČAST I DOSTOJANSTVO.
ZATO I MOJ VELIKI PRIJATELJ RADOŠ BAJIĆ OD MENE ZASLUŽUJE NA POKLON JEDNU MOJU KNJIGU, KAO USPOMENU NA TE LIKOVE, KOJI NIKADA NEMOGU BITI ZABORAVLJENI, A NJEMU ZAISTA OVIM PUTEM ODAJEM POSEBNO PRIZNANJE I POSEBNU ZAHVALNOST, JER SAM ZAISTA IZUZETNO ODUŠEVLJEN TOM NJEGOVOM SERIJOM U 89 EPIZODA ‘’S E L O   G O R I’’, A BABA SE ČEŠLJA. (MIRKO RAKOVIĆ) 2.8.2013.

Godina : 35 Reputation : 17 Datum upisa : 02.02.2010

Rakovići iz Petlovca Wink

.
Odale su njihovi preci?

Reputation : 4 Datum upisa : 02.04.2013

LX. RAKOVIĆI IZ SOPOĆANA

U Sopoćanima je živeo ANTONIJE RAKOVIĆ. Ime njegovog oca nije upamćeno, a njegovi potomci slave SVETOG JOVANA.

ANTONIJE RAKOVIĆ je imao sina RAKA.

RAKO Antonijev, imao je sina Radovana.

RADOVAN Rakov, sa suprugom Stojanom, imao je dva sina: Mikaila i Miliju, kao i tri kćerke: Veliku (Miliku) – koja je udata u selo Osoje kod Novog Pazara. Ona ima kćer Milomirku i sinove: Toma, Preda i Gradimira (Grada). Druga kćer Ruža – udata je u Rogozni, a ima kćer Nenu i sinove: Ratomira, Raduna, Rodoljuba, Velibora i Mirka. Treća kćer Mladena – udata je u Trnavi kod Novog Pazara, a ima sina Vujadina koji ima dva sina.

MIKAILO Radovanov, sa suprugom Petrijom ima sinove: Vlastimira, Milorada, Stanimira i Vitomira, kao i kćeri: Stanicu – udatu u Kovačeviće u selu Brestovo, Milomirku – udatu u Guberevo, Radomirku (Radu) u Klečku i Desimirku u selu Senjak - kod Novog Pazara.

VLASTIMIR Mikailov, sa suprugom Budimirkom (Budom) ima sina Trifuna i kćeri: Stojanku, Jovanku i Nadu – koje žive u Šapcu, Miroslavu u Kragujevcu i Milisavku u selu Drača.

TRIFUN Vlastimirov je ne oženjen.

MILORAD Mikailov, sa suprugom Milankom živi u Kraljevu. Tel. 036-392-355. Imaju dva sina: Gorana i Rada.

GORAN Miloradev, sa suprugom Majom ima kćer Anđelu i sina BORKA.

RADE Miloradev je ne oženjen.

STANIMIR Mikailov, sa suprugom Desom živeo je u Kragujevcu. Imaju dva sina: Dragutina i Dragomira.

DRAGUTIN Stanimirov, sa suprugom Raknom živi u Kragujevcu. Imaju kćerku Suzanu i sina SAŠU.

DRAGOMIR Stanimirov, sa Biljanom (Biljom) ima tri kćerke: Nevenu, Kristinu i Irenu.

VITOMIR Mikailov, sa suprugom Dragicom živi u selu Jarčujak kod Kraljeva. Tel. 036-351-570. Imaju sina Srđana i kćer Vesnu – koja ima dvoje djece: Marka i Sofiju.

SRĐAN Vitomirov, sa Jelenom živi u Kraljevu. Još nemaju djece.

MILIJA Radovanov, živi u inostranstvu. Sa suprugom Milunkom ima dva sina: VOJA i još jednog, kao i kćer Dragicu – koja je udata u Kraljevu i ima dve kćeri: Dušicu i Snežanu.

Reputation : 4 Datum upisa : 02.04.2013

LIX. RAKOVIĆI SA KOSMETA

U selu KRSTOVAC kod Peći – na Kosmetu živeo je ĐORĐIJE (DORĐE) RAKOVIĆ. Ime njegovog oca nije upamćeno, ali potomci predpostavljaju da se zvao NOVO

Prema krsnoj slavi – SVETOM NIKOLI – koju slavi ovaj ogranak RAKOVIĆA, najverovatnije potiču iz Crne Gore (iz Lubnica ili Kurilkuća, te da su potomci NOVICE (Nova) PAŠOVA – koji se iz sela LUBNICE u Crnoj Gori iselio u Dobrušu kod Peći, gde je imao deset sinova. (vidi II. – RAKOVIĆI IZ LUBNICA – TAB. 33 – PAŠOVIĆI – RAKOVIČI).

Pošto nisam mogao doći do sigurnih podataka, kako se zvao Đorđijev otac, te dali je to bio unuk ili praunuk GRUJICE RAKOVA, to sam ovaj ogranak RAKOVIĆA posebno obradio isto kao i nekoliko predhodnih ogranaka (Rakovići iz Sjenice, Tutina, Novog Pazara, Raške i t.d.), mada, imajući u vidu veliki deo podataka i tabela i to se može veoma lako uraditi.

Za vreme poslednjeg rata, krajem dvadesetog vijeka, ovaj ogranak RAKOVIĆA, sa celokupnim Srpskim narodom je proteran sa Kosova, tako da sada u tom selu nema Srba, a veliki deo tog stanovništva našao je utočište uglavnom u Srbiji.

ĐORĐIJE (Đorđe) RAKOVIĆ, imao je jedinca sina – Miloja.

MILOJE Đorđijev, ima tri kćerke: Bosiljku – udatu u Đukiće u Bosni, a sada živi u Nemačkoj, Smilju – udatu u Ivanoviće u Jagodini i Slavicu – udatu u Ašane, takođe u Jagodini. Ima i sinove: Radosava, Radovana, Radomira, Radisava i Božidara.

RADOSAV Milojev, bio je oženjen – sada razveden i nema djece. Živi u Kragujevcu. Tel. 034-386-233.

RADOVAN Milojev, sa suprugom Ljubinkom živi u Kragujevcu. Tel. 034-386-237. Imaju sinove: PREDRAGA, NENADA, GORANA i BOJANA, kao i kćeri:Sanju – udatu u Miladinoviće u Trsteniku i Tanju- koja je takođe udata u Trstenik.

RADOMIR Milojev, sa suprugom Gordanom živi u Kragujevcu. Tel. 034-386-223. Imaju kćerku Katarinu i sina MILOŠA.

RADISAV Milojev, još je ne oženjen.

BOŽIDAR Milojev, sa suprugom Svetlanom živi u Kragujevcu. Imaju kćerku Aleksandru.

U Kragujevcu živi i MILIĆ RAKOVIĆ sa Zoricom. Tel. 034-386-232.

U bliskom su srodstvu sa ovim ogrankom RAKOVIĆA.

Njihov otac BUDIMIR – pao je sa konja i poginuo u Crnoj Gori.

Reputation : 4 Datum upisa : 02.04.2013

LVIII.    R    A    K    O   V    I    Ć    I
                        S A   R O M A N I J E
( S E L O   D R A P N I Ć I )
-         KOD SOKOLCA I KNEŽINE -
                     ---------------------------------------

Na obroncima planine Romanije, u selu Drapnići – Opštini Sokolac, srezu Sarajevskom, živeo je KRSTO RAKOVIĆ.

On se, prema pričanju njegovih potomaka, najverovatnije doselio iz Crne Gore, ili pak njegov otac ili deda, što nije utvrđeno, a usled Turskih zuluma koje su Turci u to vrijeme nametali stanovništvu.

Tu, na Romaniji, u ovom mirnom i skrovitom mestu živeo je sve do svoje smrti.

KRSTO RAKOVIĆ imao je sina Lazara.

LAZAR Krstov, Imao je sinove: Ljuba, Anđelka i Iliju.

LJUBO Lazarev, živeo je u selu Drapnići. Imao je kćer Milku i sina Luku.

LUKA Ljubov, živi u Sokocu i Banja Luci. Tel. 071-867-529, 057-449-201, 057-449-701. Više godina je radio u Banjalučkoj televiziji. Ima JEDNOG sina.

ANĐELKO Lazarev, nije imao djece.

ILIJA Lazarev, živi u Drapnićima. Imao je: Zdravka, Milinka, Rajka, Momira i Ratka, kao i kćeri: Obreniju, Bogdanku, Vinku, Momirku i Milojku.

Obrenija je udata i živi u Višegradu. Bogdanka je udata u selo Ajdonoviće kod Olova. Sada je izbeglica i živi u Knežini. Vinka živi u Beogradu (011)-415-631. Momirka je u Lešnici kod Loznice, a Milojka je živela u Zrenjaninu, gde je i umrla. Radila je u fabrici tepiha, a ima sina Dragana.

ZDRAVKO Ilijin, sa ženom Sokom ima kćer Milenu i sinove: Radomira i Pavla (Paja). Žive u Rumi. 022-425-798.

RADOMIR Zdravkov, živi u Rumi. 022-425-798, 022-475-798. Ima kćer Ljilju i sina Momira.

PAVLE (PAJO) Zdravkov, živi u Rumi. Tel. 022-429-109, 022-479-109. Za vreme ljetnje turističke sezone radi u Čanju, na Crnogorskom primorju, gde drži samoposlugu i pekaru. Ima kćer Ljubicu i sina VLADIMIRA (Vlada).

MILINKO Ilijin, živi u selu Tetima kod Dervente. Ima kćer – Seku.

RAJKO Ilijin, živi u selu Drapniće kod Sokolca – odnosno u Knežini. Tel. 057-454-534. Ima kćer Snežanu i sina Zorana.

ZORAN Rajkov, živeo je u Drapnićima. Poginuo je u poslednjem ratu 1991 – 1994. god. Ima jednu kćerku, koja živi u Hrvatskoj – u Rijeci.

MOMIR Ilijin, živi u Rijeci. Ima sina CMILJANA (Miljana).

RATKO Ilijin, umro je dosta mlad. Ima dve kćerke koje žive u Rijeci. Nema muške djece.

U Drapnićima kod Sokolca – odnosno Knežine, živeo je i umro i PETAR (Pero) RAKOVIĆ. Možda je i on jedan od Krstovih potomaka, jer Petrovi potomci i danas žive u tom selu. To su: JOVO, MILOMIR, MARKO, VIDOSLAV, KRSTO i Rosa.

Marko je imao JOVANA (Jova), a ovaj dve kćeri: Dobrinku i Jovanku i JEDNOG sina.

Krsto je takođe imao troje djece. JEDNOG sina i dve kćerke. Jednoj je ime Petra

Svi žive u Drapnićima kod Knežine.

Krsna slava svih ovih RAKOVIĆA je SVETI LUKA (LUČIN DAN), koju slavi čitavo ovo bratstvo.

Reputation : 4 Datum upisa : 02.04.2013

LVII.     R    A    K    O    V    I    Ć    I
                       S A     O   Z   R   E   N   A
                       ( S E L O   S O Č K O V A C )

STANOJE RAKOVIĆ, živeo je na planini Ozrenu u selu Sočkovac. Rođen je negde oko 1910. godine. Nije poznato čiji je bio niti da li se tu doselio ili je tu rođen. Poginuo je u II. svetskom ratu 1942. godine na Ozrenu. Takođe, nije poznato da li je u srodstvu sa svim onim RAKOVIĆIMA koji žive u Banja Lici i njenoj okolini: - sa Manjače, Majevice, Romanije i sl. Imao je tri sina: Pavla, Marka i Mirka. Pavle i Marko bili su blizanci.

PAVLE Stanojev, rođen je u Sočkovcu 1933. godine. Sada živi u Bosanskom Petrovom Selu. Tel. 053-797-496. Ima sinove: Nedeljka, Mirka i Milenka.

NEDELJKO Pavlev, rođen je 1953. godine u Sočkovcu. Tel. 075-793-125. Sada živi u Sloveniji – Postojni. Ima sina ZORANA, rođenog 1979. godine - koji živi sa roditeljima u Postojni.

MIRKO Pavlev, rođen je u Sočkovcu 1956. godine. Tu i sada živi. Ima sina DEJANA rođenog 1980. godine.

MILENKO Pavlev, rođen je u Sočkovcu 1960. godine. Sada živi u Temerinu – kod Novog Sada. – Ul. I. proleterske brigade broj 29. Telefon 021-841-199, - na poslu: (021) 450-644.

MARKO Stanojev, rođen je 1933. godine u Sočkovcu u istom danu kao i njegov brat Pavle. Živi u Bosanskom Petrovom Selu. Nema potomstva.

MIRKO Stanojev, rođen je 1938. godine u Sočkovcu. Sada živi u Bosanskom Novom Selu i ima sina Radenka.

RADENKO Mirkov RAKOVIĆ, rođen je 1963. godine u Bosanskom Petrovom Selu – kod Doboja, gde i sada živi. Zadivljuje računarskim mogućnostima i sposobnostima. Stepenuje brojeve brže nego običan smrtnik koji u rukama ima računar. Diplomirani je pravnik. Trenutno radi kao urednik informativnog programa - RADIO OZRENA, u Petrovu kod Doboja. Bez preterivanja se može reći – '' ČUDO OD ČOVEKA.''

Reputation : 4 Datum upisa : 02.04.2013

LVI    R    A    K    O    V    I    Ć    I
            I Z   S E L A    R   A   D   O   S   A   V   S   K   A

              ( P I S K A V I C A   K O D   B A NJ A L U K E )

Pre drugog svetskog rata u selu Radosavska – zaseoku Piskavica, kod Banja Luke živele su dve familije RAKOVIĆA i to: porodice Svetka i Ratka RAKOVIĆA.

Inače, u celom ovom okrugu, živele su samo ove dve porodice RAKOVIĆ.

Imena njihovih roditelja nisu poznata jer su poumirali veoma mladi, tako da su njih dvojica ostali tu da žive kao djeca – siročad, a tek kasnije su se poženili i oformili svoje porodice.

Ali nažalost, sudbina je htela da i njihova djeca ostanu siročad, jer su Svetko i Ratko poginuli tokom rata.

Po sjećanju mlađih generacija – njihovih potomaka, baba Božidara RAKOVIĆA pričala je da su se djedovi zvali: TIĆA i PERICA, te da su se doselili iz Bronzanog Majdana, ali se u to ne može pouzdano verovati, sobzirom da je ona bila rodom iz Tomašice, a udala se za njegovog dedu u selo Radosavska. Ona je imala osamnajestoro djece, ali su na nesreću svi – sem Božidara – poumirali od ''španske kuge.''

Iako slave svoju krsnu slavu SVETOG STEFANA nije poznato, dali su u bližem srodstvu sa onim RAKOVIĆIMA sa Zmijanja, - Manjače, Majevice, Ozrena i Romanije, koji slave istu slavu kao ovi iz Piskavice.

Moguće je, ali nije utvrđeno, da je neki od starijih predaka, sa ovih planina mogao otići i u Radosavsku i tamo se naseliti u Piskavici, jer je to neposredna blizina Banja Luke, a da su kasniji događaji mogli uticati da dođe do zaborava i gubljenja svih tragova njihovog identiteta, upravo iz razloga koji su ovde navedeni.

Isto tako, ovi RAKOVIĆI mogli su se doseliti i iz Crne Gore, odnosno Belih Brda, preko Rudog i Višegrada, što se ne zna i nije utvrđeno, te bi tako mogli biti u nekom srodstvu i sa njima, sobzirom da i oni sa Belih Brda slave istu krsnu slavu SVETOG STEFANA.

SVETKO RAKOVIĆ, rođen je u Radosavskoj, a živeo u Piskavici. Poginuo je u II. svetskom ratu. Imao je petoro djece: - kćerke Persu i Drenku i sinove: Boška, Božidara i BOGOLJUBA.

BOŠKO Svetkov, bio je najstarije dete. Rođen je u Radosavskoj. Poginuo je od strane ustaša u II. svetskom ratu – kao i njegov otac Svetko.

BOŽIDAR Svetkov, rođen u Radosavskoj. Po struci je diplomirani inžinjer. Oko 1960. godine iselio se i nastanio u Beogradu gde i sada živi sa svojom porodicom u naselju Umka. Tel. (011) 866-750, (011) 80-25-750. Ima troje djece - kćerke: Kristinu koja je farmaceut i Slobodanku koja je službenica i ima dvoje djece: Nikolu i Jelenu. Ima i sina KRISTIJANA, koji živi u Beogradu. Početkom III. milenijuma bio je student elektrotehnike. Tel. – na Novom Beogradu. 011-147-787.

RATKO RAKOVIĆ, rođen u Radosavskoj. Poginuo u II. svetskom ratu. Imao je troje djece: Dragicu, DRAGOLJUBA i OSTOJU.

Reputation : 4 Datum upisa : 02.04.2013

                                 LV.   R    A    K    O    V    I    Ć    I

             IZ   R A D M A N I Ć A - KOD BANJA LUKE

                                        ( I. FAMILIJA )

U blizini Gračanice, u Bosni, postoje mesta: RAKOVO BRDO i RAKOVA NOGA, ali nije poznato dali su u tim mestima ikada živeli RAKOVIĆI.

U Selu Radmanići kod Banja Luke, živeli su tri brata: Teodor, Vaso i Blagoje. Njihovi potomci se ne sjećaju imena njihovog oca, tako da nije poznato dali su ova tri brata tu rođeni ili su doselili u ovo selo zajedno sa njihovim ocem.

Moguće je i da su potomci: Luke, Saka ili Laka RAKOVIĆA – što nije utvrđeno.

Prema krsnoj slavi - SVETI STEFAN – koju slavi ovo maleno bratstvo moglo bi se predpostaviti da su u bližem srodstvu sa RAKOVIĆIMA iz Dobrnje, odnosno sa planina: Manjače, Majevice, Ozrena, Romanije i Kozare, jer su sva ta mesta u neposrednoj blizini Banja Luke, ali su uslovi življenja i ondašnje prilike u Bosni i Hercegovini mogli doprineti da se ova bratstva vremenom razrode i otuđe jedno od drugih, pa i pomalo zaborave na međusobne bliske veze i svoje blisko srodstvo.

S druge strane, Turski zulumi i progoni, mogli su učiniti svoje – tako da su ljudi morali bežati u skrovitija planinska mesta i druge zabiti, kako bi spasili svoju glavu i očuvali svoju porodicu.

Ali, ni Zmijanje nije tako daleko od Banja Luke, pa bi oni mogli biti i potomci onih RAKOVIĆA sa Zmijanja, pa se moglo desiti da se odatle rasele svuda po raznim mestima, da neki odu prema Bosanskom Petrovcu i Smoljani, neki prema Bosanskom Novom – u selo Otiš, a neki se presele u okolne planine, da bi se kasnije mnogi doselili u Banja Luku. Takođe, mogli su se ovde doseliti i sa Belih Brda, Stanine Reke ili Crne Gore.

Drugi Svetski rat i posleratna kolonizacija, je mnoge od njih i iz tih mesta prinudno raselio, tako da su se odatle masovno morali iseliti i naseliti uglavnom po Vojvodini, gde i danas žive njihovi potomci, uglavnom mlađi naraštaji.

Neki veruju i smatraju da vode poreklo iz Dalmacije (Like) ili Crne Gore (Kuči)

BLAGOJE RAKOVIĆ, je misteriozno nestao, kao mladić, pa se ne zna dali je negde živeo i dali je imao svog potomstva. Mogao bi to biti i Blagoje Đurice Savova – ali nije pouzdano utvrđeno.

VASO RAKOVIĆ, imao je kćeri: Mariju i Vukosavu i sina Gojka.

GOJKO Vasov, rođen je u Radmanićima. Imao je kćeri: Gospu i Milju, kao i tri sina: Nedeljka (Neđa), RADENKA i ZORANA.

NEDELJKO (Neđo) Gojkov, 051-468-486. Rođen je u Radmanićima. Tokom rata 1991 – 1994. godine teško je ranjen i ostao bez jedne noge. Živi u Kubatovcu kod Banja Luke.

TEODOR RAKOVIĆ, rođen je negde oko 1870. godine – verovatno u selo Radmanići kod Banja Luke. Imao je jedanajestoro djece. Žena mu je dva puta rodila po dva muška deteta: Ratka, Vitomira, Milana i Vukašina, a zatim su se rađali: Jovan, Mirko, Vitomirka, Radojka, Vinka .... (jedno je odmah umrlo).

RATKO Teodorov ima sinove: Milana, Petra (Pera), Dušana i Teodora, kao i kćerku Vitomirku, koja je udata za Grujića u Novom Sadu, a ima: Slavka, Jovicu i Dušana.

MILAN Ratkov, rođen je 1954. godine. Živi u Temerinu – ul. Sečenji Ištvana broj 12. Tel. (021)-843-370, 021-845-198. Ima kćerku Draganu i sina MARKA.

PETAR (Pero) Ratkov, živi u Bukovcu. Tel. 021-826-242. Ima kćerku Sandru i sina SAŠU.

DUŠAN Ratkov, živi u Bukovcu. Tel. 021-826-142. Ima sina STEFANA.

TEODOR Ratkov, takođe živi u Bukovcu. Tel. 021-825-141. Ima sina IVANA.

VITOMIR Teodorov, živeo je i umro u Bukovcu. Tel. 021-826-361. Ima dva sina: Blagoja i Vukašina.

BLAGOJE Vitomirov živi u Temerinu. Tel. 021-843-930. Ima sinove: IGORA i MILANA.

VUKAŠIN Vitomirov, živi u Bukovcu – kod Novog Sada. Ima kćeri: Ivanu, Sanju i Bojanu, kao i sina BOJANA.

MILAN, VUKAŠIN, JOVAN i MIRKO (Teodorovi), nemaju potomstva, jer je Mirko veoma mlad umro u Radmanićima, dok su: Milan, Vukašin i Jovan, takođe mladi, poginuli u NOR-u 1941 – 1945. godine.

( II. F A M I L I J A )

Druga familija – odnosno ogranak ovog bratstva potiče od PEJA RAKOVIĆA, koji je imao sina Stanka.

Slave SVETOG STEFANA.

STANKO Pejov RAKOVIĆ živi u Banja Luci. Tel. 99-378 / 51-275-038. Ima kćerku Vukicu – udatu u Plačkoviće na Manjači i sinove: Miloša, Neša, Gruja, Paneta i Marinka.

MILOŠ Stankov sa suprugom Sofijom (Sonjom) živi u Beogradu. Tel. 011-332-4914. Imaju dva sina: PREDRAGA i VLADIMIRA – koji su tek oženjeni. Tel. (011-296-0240, 011-332-8527).

NEŠO Stankov, poginuo je u poslednjem ratu – pred kraj XX. vijeka. Ima kćerku Anju i sina GORANA.

GRUJO Stankov sa suprugom Olgom, takođe živi u Beogradu. Tel. 011-331-7668. Za sada još nemaju djece – (jedno dete im je umrlo na porođaju).

PANE Stankov nije ženjen.

MARINKO Stankov, takođe je ne oženjen.

Reputation : 4 Datum upisa : 02.04.2013

LIV.    R    A    K    O    V    I    Ć    I
               S A        M A NJ A Č E

               -   R   A   K   O   V   I   Ć   I    -
       ( IZ D O B R NJ E - K O D   B A NJ A   L U K E)

( S E L O Š LJ I V N O )

U selu Šljivno, u Opštini Dobrnja – kod Banja Luke, živeli su tri ili četiri brata:

LUKA, SAKO i LAKO, a možda i PERO.

Kada su se tu doselili, iz kojeg mesta i koje godine, nije poznato, kao ni ime njihovog oca, ali neki tvrde i veruju da vode poreklo iz Crne Gore. Iako je to dosta teško utvrditi – nebi se mogla isključiti ni mogućnost da su u srodstvu sa onim RAKOVIĆIMA sa Zmijanja, sobzirom da slave istu krsnu slavu – SVETOG STEFANA.

I. LUKA RAKOVIĆ, rođen je negde oko 1850. godine. Živeo je u selu Šljivno, a imao je sina Spasoja.

SPASOJE Lukin, rođen je oko 1870. godine. Živeo je u Šljivnu gde je verovatno rođen. Imao je sina Boža, a izgleda i još dvojicu.

BOŽO Spasojev (1892-1963), rođen je u Šljivnu. Jedno vreme je živeo u Bosanskoj Gradiški. Sa suprugom Jovankom - rođenom Stanivuković iz Velikog Šljivna (umrla u Sremu u mestu Divošu 1980. godine), imao je sinove: Petra, Sima, Spasoja i Đurađa (Đura), kao i kćeri: Tomu, Vidu i Desimirku.

PETAR Božov (1919-1978), imao je šest sinova: Nedeljka, Čeda, Draga, Marka, Mirka i Bora, kao i kćer Dragicu, koja nije udata. Svi žive u Banja Luci.

NEDELJKO (Neđo) Petrov, rođen je 1944. godine. Živi u Banja Luci. Tel. 078-39-791, 078-46-611, 051-380-002, 051-468-486. Ima sina ALEKSANDRA – rođen 1973. godine, kao i kćer Jelenu. Žive u Banja Luci.

ČEDOMIR (Čedo) Petrov, rođen je 1946. godine. Živi u Banja Luci. Tel. 078-40-696, 051-310-782. Nema muške djece, a ima kćeri: Bojanu, Borislavku i Biljanu.

DRAGO Petrov, rođen 1952. godine. Živi u Banja Luci. Tel. 078-52-964, 078-57-605, 078-54-180, 051-205-873, 051-217-931, 051-468-412. Ima sinove: VUKAŠINA i DUŠANA (Duška).

MARKO Petrov, rođen 1959. godine. Ima sina PETRA i kćer Ivanu. Žive u Banja Luci. Tel. 051-315-964.

MIRKO Petrov (1959-1992), je blizanac sa Markom. Ima dva sina: DUŠKA i DRAGANA. Žive u Banja Luci. 078-43-244.

BORISLAV (BORO) Petrov, rođen je 1955. godine u Banja Luci. Tel. 051-467-328. Ima DVA sina. Zaposlen je u pošti u Banja Luci, gde radi kao poštar.

SIMO Božov, rođen je 1920. u Šljivnu. Umro 1992. godine u Divošu. Ima sinove: Slavka, Ranka, Momčila, Zdravka i Marka, kao i kćeri: Jovanku u Čalmi, Milicu u Divošu i Dobrilu u Veterniku. SIMOVA žena STANIJA potiče takođe od RAKOVIĆA - od loze KRSTANA Jeftova RAKOVIĆA, tako da su njene sestre Ljuba i Milena Krstanova – tetke njihove djece, a Mirko, Vaso i Jošo – ujaci.

MARKO Simov, je umro vrlo mlad – bez potomstva.

SLAVKO Simov, rođen 1940. godine u Šljivnu. Živi u Divošu. Tel. 022-261-237, 022-661-237. Ima sina Gorana i kćeri: Gospu i Gordanu.

GORAN Slavkov, rođen je 1976. god. Živi u Sremskoj Mitrovici. 022-261-237.

RANKO Simov, rođen 1946. godine u Divošu. Tel. 022-661-233. Sada živi i radi u Nemačkoj. Ima kćeri: Branku (živi u Austriji) i Ranku koja živi u Laćarku. Tel. 022-272-975, 022-641-312. Nema muške djece.

MOMČILO Simov RAKOVIĆ, rođen je 1955. godine. Po struci – mašinski inžinjer. Živi u Sremskoj Mitrovici. Tel. 022-261-236, 022-261-236, 022-214-932, 022-640-270. Ima sinove: MIRKA i SLAVKA, koji žive u Sremskoj Mitrovici. Studirali su u Novom Sadu.

ZDRAVKO Simov, rođen je 1944. godine u Šljivnu. Sada sa suprugom Milkom – rođenom Vulin, živi u Bukovcu kod Novog Sada. Tel. 021-826-523. Imaju sina Ognjena i kćer Ljubicu.

OGNJEN Zdravkov, rođen 1980. godine. Živi kod roditelja u Bukovcu. Tel. 021-825-167.

SPASOJE Božov, rođen je 1936. godine u Šljivnu. Živi u Divošu. Ima sina Boška i kćer Dragicu, koja je živela i umrla u Rumi.

BOŠKO Spasojev, rođen je 1965. godine u Divošu. Tel. 022-661-331. Ima sina Miroslava.

MIROSLAV Boškov, rođen 1991. godine. Živi sa roditeljima u Divošu.

ĐURAĐ Božov, rođen je 1927. godine u Šljivnu. Umro u Divošu 1999. godine. Muška djeca su mu pomrla, a kćeri: Petra – živi u Hrvatskoj i Milomirka u Divošu. Tel. 022-661-370.

II. SAKO RAKOVIĆ, rođen je oko 1865. godine živeo je u selu Šljivno kod Banja Luke. Imao je sinove: Lazara i Đorđija.

LAZAR Sakov, rođen oko 1885. godine i njegova žena Đuka imali su sinove: Dušana – zvanog MAZALO, Milosava i Rada.

DUŠAN Lazarev RAKOVIĆ (zvani Mazalo), rođen je 1912. godine. Bio je seoski kovač pa je po tome i dobio nadimak - ''mazalo''. Imao je sina Stevana i pet kćeri: Drenku, Nadu, Draginju, Bogdanku – udatu za Rajka Gvozdenovića u Veliko Šljivno i DUŠANKU RAKOVIĆ – koja se udala za ĐORĐA (Mirkova) RAKOVIĆA.

STEVAN Dušanov (Mazalov), poginuo je u ratu 1944. godine.

MILOSAV Lazarev, rođen je 1916. godine u Šljivnu, a umro u Divošu – kod Sremske Mitrovice. Sa ženom Konijom ima sina Dragoljuba.

DRAGOLJUB Milosavljev, rođen je 1939. godine u Šljivnu. Tel. 078-52-043, 022-285-421. Živi u Divošu, a ima kćer Dušanku i sina RANKA – rođenog 1966. godine, koji je oženjen i živi u Divošu. Tel. 022-661-092, 022-661-233.

RADE Lazarev, rođen je 1918. godine u Šljivnu. Nestao je u vojsci 1947. godine Sa ženom Zorkom, koja je ostala udovica, a sada živi u Banja Luci, ima sina Milutina (Mila) i kćer Miliju.

MILUTIN (Mile) Radev, rođen je odmah nakon očeve smrti 1948. godine. Živi u Banja Luci. Tel. 078-42-106, 051-342-106. Ima sina Rada.

RADE Milutinov, rođen je 1970. godine. Ime je dobio po dedi. Živi u Banja Luci

ĐORĐIJE Sakov, 078-40-789. Rođen je u Šljivnu, gde je i umro. Imao je dva sina: Iliju i Branka.

ILIJA Đorđijev, 078-42-000. Sa ženom Marom takođe je živeo i umro u Šljivnu. Imali su sinove: Milana i Desimira i kćer Nevenku – koja sada živi u Srbobranu.

MILAN Ilijin RAKOVIĆ je rođen i živeo u Šljivnu, gde je i oženjen LJUBICOM (Ljubom) - rođenom sestrom STANIJE, MILENE i VASA RAKOVIĆA. (OD KRSTANA (Jeftova) RAKOVIĆA). Tel. 051-355-658. Imaju sina Jova i dve kćeri: Zoru i Milenu.

JOVO Milanov, živi u Divošu. 022-661-017. Ima jednu kćer i sina DRAGANA Tel. 022-661-030.

DESIMIR Ilijin, sa ženom Sokom živi u Divošu. Tel. 022-429-109. Imaju sinove: Veljka – 022-661-372, Draška – u Inđiji 022-554-507 i Novaka.

BRANKO Đorđijev, 022-261-233. Rođen je 1910. godine. Sa ženom Milevom živi u Laćarku. Imaju sinove: Iliju i Rada, kao i kćeri: Gospavu (Gospu) i Čedomirku.

ILIJA Brankov, živi u Laćarku. Tel. 022-673-888. Ima ZORANA.022-54-575.

RADE Brankov, rođen je 1957. godine. Živi u Laćarku. Tel. 022-270-945.

III. LAKO RAKOVIĆ, rođen je oko 1860. godine. Živeo je u selu Cvijetići – Dobrnja kod Banja Luke. Imao je sina Sava.

SAVO Lakov, rođen je u Dobrnji u selu Cvijetići kod Banja Luke. Imao je dva sina: Jefta i Đura (Đuricu), te kćer Jeku.

JEFTO Savov je imao sinove: Sava, Miloša i Krstana.

SAVO Jeftov, rođen je 1910. godine u Dobrnji. Imao je sinove: Milorada, Krstana, Mihaila, Milutina i Tomislava, kao i kćeri: Saru i Dušanku. Svi su rođeni u selo Šljivno kod Banja Luke, a sada žive u Laćarku kod Sremske Mitrovice. Sara je sada Pejaković.

MILORAD Savov, rođen je 1940. godine. Živi u Laćarku. Tel. 022-227-608, 022-630-996. Ima sinove: Slavka, Miodraga (Mića) i Marka.

SLAVKO Miloradev, živi u Laćarku – Tel: (022)-271-899, 022- 661-237, 022-673-260. Ima sina SLOBODANA i kćer Tanju.

MIODRAG (Mićo) Miloradev, rođen je 1965. godine ima sina SAVA i kćer Slavicu. Žive u Laćarku. Tel. 022-273-291, 022-673-291.

MARKO Miloradev, rođen 1967. godine, ima sinove: MILANA i JOVA. Žive u Laćarku. Tel. 022-671-899.

KRSTAN Savov, rođen je 1942. godine. Ima samo kćeri: Milku, Dragicu i Ljubicu – 022-54-575. Žive u Laćarku. Tel. 022-273-015, 022-673-015.

MIHAJLO Savov, rođen je 1946. godine. Živi u Laćarku. Tel. 022-272-016, 022-672-016. Ima sina ŽELJKA – rođenog 1987. godine i kćeri: Željku i Draženku.

MILUTIN Savov, rođen 1949. godine, ima sina ALEKSANDRA – rođenog 1972. godine. Tel. 022-671-419.

TOMISLAV Savov, rođen je 1950. godine. Ima sina NEDELJKA (Neđa) 022-285-292 - koji je rođen 1978. godine i kćer Dragicu. Žive u Laćarku. Tel. 022-670-599.

ĐURO (Đurica) Savov, je imao: Dušana (u Banja Luci), Blagoja ( u Šljivnu), Dragomira (u Šljivnu – sada živi u Banja Luci) i Ratka (Rada) – (u Laćarku), a ima i kćeri: Vidu, Stanojku, Joku, Jeku i Bjelicu. (Jeka i Bjelica su umrle).

DUŠAN Đurov živi u Banja Luci, a ima: Boška, Jova, Đura, Nenada, Gojka i kćer Velinku.

BOŠKO Dušanov, živeo je u Banatskom Novom Selu, a sada živi u Beloj Crkvi. Ima kćerku Slađanu i sinove Draženka i VUKAŠINA.

DRAŽENKO Boškov, ima kćerku Anu. Žive u Banatu.

JOVO Dušanov, živeo je u Jasenovcu, a sada živi u Beloj Crkvi. Ima sinove: Gorana i Zorana.

GORAN Jovov sa Emilijom živi u Beogradu. Tel. (011)- 233-3949. Imaju: Jelenu i Milicu.

ZORAN Jovov ima: DUŠANA, NIKOLU i JOVANA.

ĐURO Dušanov, živi u Banja Luci. Ima kćer Božanu i sina BOŠKA.

NENAD Dušanov, živeo je u Banja Luci. Poginuo u poslednjem ratu. Ima kćer Daliborku i sina DALIBORA. 051-281-014. Imaju kuću u Banja Luci, a trenutno žive u Švajcarskoj.

GOJKO Dušanov je takođe u Banja Luci. Tel. 051-302-313. Ima sina DRAŽENKA.

BLAGOJE Đurov, rođen je u Šljivnu. Nije imao djece.

RATKO (Rade) Đurov, sa suprugom Bosiljkom živi u Laćarku. Tel. 078-51-964, 022-427-060. Ima dva sina: Stanislava i Ostoju.

STANISLAV Ratkov (Radev), rođen je 1946. godine. Živi u Laćarku. Tel. 022-270-945, 022-218-168, 022-212-035, 022-212-033, 022-670-945, 022-639-143, 022-212-984. Ima sina ŽELJKA i kćeri: Biljanu (tel. 022-672-216) i Ljiljanu.

OSTOJA Ratkov (Radev) živi u Laćarku. Ima sinove: DRAGANA (Tel. 022-671-497) i MILANA.

DRAGOMIR (Drago) Đurov (Đuričin), (078-52-964). Rođen je 1935. godine u Šljivnu. Sada živi u Banja Luci. Ima sina Čeda i kćeri: Ljeposavu i Dragicu (Draginju). Tel. 051-312-736.

ČEDO Dragomirov je oženjen i ima JEDNOG sina. Živi sa roditeljima u Banja Luci. Tel. 051-310-782.

MILOŠ JEFTOV (Sava – Lakova Rakovića), rođen je u Dobrnji 1904. godine. Imao je tri kćerke: Makiviju, Miroslavku i Staniju.

KRSTAN JEFTOV, rođen je u Šljivnu oko 1900. godine. Imao je šestoro djece: Staniju, Milenu i Ljubicu (Ljubu), kao i sinove: Mirka, Vasa i Joša.

MIRKO Krstanov, rođen je u Šljivnu – gde je i umro. Imao je kćerku Draginju i pet sinova: Čeda, Momira, Dušana, Đorđa i Jova.

ČEDO Jovov, rođen je u Šljivnu. Živeo je u Banja Luci. Tel. 078-40-696. Bio je direktor zadruge ''Univerzal'' u Banja Luci. Nije imao djece.

MOMIR Mirkov, živi u Banja Luci. Ima kćer Nadu (051-302-657) i sinove: Marinka i Gojka.

MARINKO Momirov, rođen je u Banja Luci. Stradao je u snegu. Imao je sinove: SAŠU i ALEKSANDRA.

GOJKO Momirov, živi u Banja Luci. Oženjen sa Milenom – rođenom Gvozdenović iz Velikog Šljivna. Imaju sinove: ČEDA i DRAGANA.

DUŠAN Mirkov, rođen je u Šljivnu. Sada živi u Čalmi kod Sremske Mitrovice. Tel. 022-285-192. Ima kćer Milenu – koja živi u Mitrovici i sina ILIJU – koji živi u Čalmi.

ĐORĐO Mirkov, rođen je u Šljivnu. Živi u Banja Luci. Oženjen je RAKOVIĆ DUŠANKOM - kćerkom DUŠANA Lazareva - RAKOVIĆA - zvanog MAZALO. Imaju kćer Leposavu i sinove: Mirka i Draga.

MIRKO Đorđov, živi u Banja Luci. Radi kao lekar specijalista u Banjalučkoj bolnici. Ima kćerku i SINA.

DRAGO Đorđov, takođe živi u Banja Luci. Tel. 078-57-605. Po profesiji je inžinjer. Završio elektrotehnički fakultet. Oženjen je i ima dvoje djece.

JOVO Mirkov, rođen je u Šljivnu. Sada živi u Čalmi. Tel. (022) 285 -389. Neka djeca su mu umrla. Sada ima kćer Branku i sina Brana.

BRANE Jovov - advokat. Živi i radi u N. Sadu. ul. M. Gorkog 8/A. Tel. 022-285-528, ( 053-502-862 ).

VASO Krstanov, rođen je u Šljivnu, gde je i poginuo. Bio je izuzetno bistar i pametan čovek, po čemu je i dobio nadimak ''SVEZNALAC'', - a njegovi potomci RAKOVIĆI - ''SVEZNALCI''. Imao je kćeri: Nadu (1924- ) – udatu za Divljak Novaka u Divljacima kod Dobrnje, Jovanku ( 1910- )– udatu u Hankolima, Desanku udatu u Austriji i sinove: Dragana, Milana i Mirka.

DRAGAN Vasov, živeo je u Divošu. Rođen je 1914. godine. Poginuo u II. Svetskom ratu.

MILAN Vasov (1912 – 1977). Imao je dva sina: Dušana i Mila.

DUŠAN (Dule) Milanov, rođen je 1939. godine. Živi u Sremskoj Mitrovici. Tel. 022-213-200, (u Kumboru 088-676-343), (u Đenovićima 088-82-728). Ima sina Aleksandra (Sašu) i kćeri: Dragicu, Ružu i Sanju.

ALEKSANDAR (Saša) Dušanov, rođen 1968. god. Živi u Sremskoj Mitrovici. Tel. 022-631-839, 022-631-200. Ima sina DUŠANA – rođenog 2003. godine i dve kćerke: Aleksandru i Nikolinu.

MILE Milanov, (r. 1941.) u S. Mitrovici. Ima kćer Slobodanku i sina Milovana.

MILOVAN (Miki) Milev, (r. 1966. godine). Živi u Sremskoj Mitrovici. Ima kćerku Jelenu.

MIRKO Vasov (r.1928. g.) Živi u Divošu. Ima: Branka, Radivoja i Dragana.

BRANKO Mirkov, (r. 1953. g.) Živi u Divošu. Ima kćer Draganu. (022) 661-311, 022-218-233, 022-223-895.

RADIVOJE Mirkov, rođen je 1956. godine. Živi u Divošu. Tel. 022-661-002. Ima sinove MIRKA – rođenog 1981. godine u Divošu i SLAVKA – rođen 1984. godine.

DRAGAN Mirkov, rođen je 1957. godine. Živi u Divošu. Tel. 022-285-351. Ima sinove: MILANA – rođen 1980. godine i MIROSLAVA - koji je rođen 1988. godine.

JOŠO Krstanov, rođen je u Šljivnu, a kasnije je živeo u selu Drakulić kod Banja Luke, gde je i umro. Imao je sinove: Nedeljka, Desimira i Rada.

NEDELJKO Jošov (078-46-61). Ima dve kćeri, kao i sinove JOVA i još jednog.

DESIMIR Jošov, ima jednu kćer.

RADE Jošov – živeo je u Beogradu, gde ima svoje potomstvo.

Većina ovog bratstva živi u Opštini Sremska Mitrovica. Slave SV. STEFANA.

IV. PERO RAKOVIĆ, rođen je oko 1880. godine. Živeo je u Dobrnji kod Banja Luke. Ime njegovog oca nije poznato, ali bi mogao biti sin jednog od trojice RAKOVIĆA, koji su od njega stariji za jedno koleno, tj. - Lukin, Sakov ili Lakov, što se predpostavlja, ali nije utvrđeno. Imao je sina Jova – zvanog BILBIJA - (ili biblija )?

JOVO (Bilbija) Perov, rođen je u Dobrnji oko 1900. godine. Imao je sinove: Rada, Ljubomira, Đura, Pera, Veljka, Đurađa i Milana, kao i kćer Ljepu – koja živi u Gardošu kod Vinkovaca. Prva Jovova žena je umrla, pa se ponovo oženio Gojzovkom, koja je doživela da uđe u treći milenijum.

RADE Jovov, rođen je 1926. godine u Dobrnji – na Manjači. Oženjen Milevom – rođenom Cvijetić, zvanom Šuja - Imaju sinove: Tomislava, Nenada, Draga, Đura, Milenka, kao i kćer Stanu – koja živi u Čalmi kod Sremske Mitrovice, a ima sinove: Dragana i Gorana.

TOMISLAV Radev, rođen je 1946. godine. Živi u Laćarku kod Sremske Mitrovice. Tel. 022-670-599. Ima kćerku Zoricu, a ona jednu kćerku i sina Nikolu.

NENAD Radev, rođen je 1950. godine. Živi u Sremskoj Mitrovici. Tel. 022-221-970. Ima sina RADOVANA i kćerke: Gordanu i Ljilju. Gordana ima sina Marka.

DRAGO Radev, rođen je 1952. godine. Živi u Čalmi kod Sremske Mitrovice. Tel. 078-54-180, 022-285-430. Ima dve kćerke.

ĐURO Radev, rođen 1955. godine - ima sina DUŠANA (Duleta) i kćer Jelenu. Žive u Sremskoj Mitrovici.

MILENKO Radev, rođen je 1958. godine. Ima sina ALEKSANDRA i kćerku Anitu. Žive u Čalmi kod Sremske Mitrovice. Tel. 022-285-430.

LJUBOMIR Jovov, rođen je u Dobrnji 1928. godine. Imao je sinove: Stanka i Zdravka, te kćerku Dragicu – koja je udata i ima sina Miroslava.

STANKO Ljubomirov, rođen je 1955. godine. Živi u Dobrnji, a ima sina DALIBORA i kćerku Marinu.

ZDRAVKO Ljubomirov rođen je 1958. godine. Živi u Dobrnji. Nema muškog potomstva.

ĐURO Jovov, rođen je 1930. godine. Umro je i nije imao muškog potomstva.

VELJKO Jovov, rođen je 1934. godine. Umro je mlad – bez muškog potomstva.

ĐURAĐ Jovov, rođen je 1936. godine. Takođe je umro mlad i nije imao svog potomstva.

PERO Jovov, rođen je 1932. godine, a ima sina Brana i kćer Slavicu- koja je udata i ima svoju porodicu i potomstvo.

BRANE Perov živi u Dobrnji. Ima dve kćerke.

MILAN Jovov, rođen je 1938. godine u Dobrnji. Sada živi u Laćarku u ulici Mitrovačkoj. Tel. 022-272-016, 022-672-098. Ima sina Svetislava i kćerke (bliznakinje): Svetlanu i Snežanu.

SVETISLAV Milanov, rođen je u Dobrnji 1966. godine gde i sada živi. Ima sinove: DEJANA i PREDRAGA.

Ovo bratstvo RAKOVIĆA iz Dobrnje slavi krsnu slavu: SVETOG STEFANA.

Reputation : 4 Datum upisa : 02.04.2013

LIII. R A K O V I Ć I

IZ SELA OTIŠ - KOD SANSKOG MOSTA

Prema predanjima i pričama pojedinih pametara iz ovog bratstva ovi RAKOVIĆI potiču iz Like. To je tvrdio i stari deda Mile – sin Boža RAKOVIĆA. Moguće je, ali nije utvrđeno, da su se predhodno u Liku doselili iz Crne Gore.

Slave SVETOG STEFANA.

U selo Otiš – srez Sanski Most, doselili su se i tu nastanili dva brata RAKOVIĆI i to: Siman (Simo) i Božo. Tačan datum njihovog doseljenja nije poznat, ali se predpostavlja da je njihov dolazak u ovo selo mogao biti negde oko 1880. godine. Takođe se ne zna dali su to bili RAKOVI sinovi, unuci ili praunuci.

Ova dva brata u selu OTIŠ oformili su i svoje porodice.

SIMAN (Simo) RAKOVIĆ, imao je sinove: Đura, Nikolu i Jovana.

ĐURO Simanov, rođen je u selu Otiš. Imao je: Marka, Slobodana, Toma i Gojka

GOJKO Đurov, živeo je u Otišu.

MARKO Đurov, rođen je u Otišu. Imao je kćer Boju – koja ima: Dušana, Slavicu i Snežanu. Marko ima i šest sinova: Pera, Milana, Mirka, Slavka, Nikolu i Boška.

PERO Markov, živi u Novoj Pazovi. Ima dva sina: GORANA i MARKA.

BOŠKO Markov, takođe živi u Novoj Pazovi. Ima sinove: Gojka i Luku.

GOJKO Boškov, živi u Novoj Pazovi.

LUKA Boškov, živeo je u Banja Luci. Sada živi u Novoj Pazovi.

NIKOLA Markov, živi u Banja Luci. Ima kćer Miru i sina TIHOMIRA. Tel. 051-317-672.

MILAN Markov je živeo u Otišu. Ima sina MILA koji živi u Sloveniji i kćer Gordanu koja živi u Prijedoru.

MIRKO Markov nema djece. Živeo je u Otišu.

SLAVKO Markov je živeo u Otišu. Ima sina DRAGANA koji živi u Banja Luci, te kćeri: Miru i Bosu koje žive u Puli, Smiljku (Smilju) u Banja Luci i četvrtu Petku koja takođe živi u Banja Luci.

SLOBODAN Đurov, rođ. 1909. Živi u Novoj Pazovi. Ima sina Zdravka.

ZDRAVKO Slobodanov živi u Novoj Pazovi. Tel. 022-336-564. Ima dve kćerke: Radu i Nadu.

TOMA (Tomo) Đurov, živeo je u Beogradu, gde žive i njegovi sinovi: Gojko i Žarko. Tel. 011-267-5189, 011-231-1087, Za vreme II. Svetskog rata Toma je bio zamenik komadanta IV. bataljona.

GOJKO Tomin je umro mlad ne oženjen i nema svog potomstva.

ŽARKO Tomin sa suprugom Zorom živi u Beogradu. Tel. 011-267-5189, 011-231-1087. Imaju dva sina: BRANKA – rođenog 1980 i MARKA – rođenog 1982. godine.

NIKOLA Simanov, živeo je u Otišu. Imao je dva sina: Dušana i Ratka (Rada).

RATKO (Rade) Nikolin, rođen 1915. Poginuo kao borac 1943. u selu Dabar. Njegovi potomci žive u Australiji.

DUŠAN Nikolin, živeo je u Otišu. Imao je sina Mila.

MILE Dušanov, 037-682-750. Rođen je u Otišu. Ima dva sina: DRAGANA i DUŠANA (Duška). Žive u Banja Luci. Tel. 078-55-840.

JOVAN Simanov, rođen je u Otišu. Imao je sina Vojina, rođ. 1915. u Otišu.

VOJIN Jovanov, rođen je u Otišu. Imao je sinove: Milorada i Mirka, kao i kćer Bosiljku.

MIRKO Vojinov, rođen je 1914. god. u Otišu. U ratu bio vodnik I. bataljona. Nema potomstvo.

MILORAD Vojinov, živi u selu Trn – kod Banja Luke. Ima sina DAMIRA i kćer Sanju koji žive u Banja Luci. Tel. 078-764-652, 051-786-652.

BOŽO RAKOVIĆ, imao je tri sina: Mila, Bojana i Davida.

MILE Božov, rođen je u Otišu. Imao je sinove: Paneta (Pana), Voja (Vaja), Luku i Boška.

PANE Milev, rođen je 1913. godine u Otišu – opština Sanski Most. Živi u Novoj Pazovi. Tel. 022-332-743. Bio je borac u II. svetskom ratu. Ima kćer Savu – rođenu 1952. godine.

BOŠKO Milev ostao je da živi u Otišu, a ostali su se preselili u Novu Pazovu.

VOJO (Vajo) Milev, doselio se u Novu Pazovu. Ima sina Mila – rođen 1961. godine i sedam kćeri: Nevenku u Banja Luci – rođena 1939. godine, Milku u Nemačkoj – rođenu 1942. godine, Smilju u Banja Luci – rođenu 1946. godine, Bosu u Bosanskoj Gradiški – rođenu 1947. godine, Dragicu u Zemunu – rođenu 1958. godine, Slavicu u Baru – rođenu 1959. godine i Nadu u Banja Luci – rođenu 1962. godine.

MILE Vojov (Vajov), rođen je 1961. godine. Živi u Novoj Pazovi. Tel. (022)-333-700, 022-333-701. Ima kćer Ivanu i sina BOJANA.

LUKA Milev, rođen je 1903. godine u selu Otiš. U II. svetskom ratu bio je brigadni kovač – borac. Kasnije je živeo u Novoj Pazovi. Ima sinove: Milana (Mića), Nenka i Zdravka, kao i kćeri: Savu, Bosu i Radojku.

MILAN (Mićo) Lukin, sa suprugom Ljiljom živi u Zemunu. Tel. 011-375-6118. Ima sina Nebojšu i kćer Natašu –udatu u Bjeliće. Ona ima kćerke Anju i Mirnu.

NEBOJŠA Milanov (Mićov) sa majkom Spomenkom i suprugom Jasnom živi u Beogradu. Tel. (011)-191-000, (011)-375-5355. Ima kćerke: Sandru i Maru.

NENKO Lukin, sa suprugom Milenom takođe živi u Zemunu. Tel. 011-197-126, 011-316-7612. Ima sina BORISA.

ZDRAVKO Lukin, živi u Novoj Pazovi. Tel. 011-331-372. Ima kćerku Drenu i sina RANKA. Tel. 022-553-307.

BOJAN Božov, živeo je u Otišu. Ima sinove: Mirka i Branka.

MIRKO Bojanov, živi u Beogradu. Ima kćerku Milenu i sina DRAGANA. Tel. 011-145-998, 011-214-5998.

BRANKO Bojanov, živi u Banja Luci. Tel. 078-59-174, 051-429-502. Ima sina DRAGANA i kćer Milenu.

DAVID Božov, rođen je u Otišu. Imao je sina Milana.

MILAN Davidov, rođen je 1915. godine u Otišu. U II. svetskom ratu bio je komandir voda. Sada je ratni vojni invalid. Živi u Bosanskoj Gradišci. Ima kćer Jovanku i dva sina: Bogdana i Mirka. Žive u Otišu.

BOGDAN Milanov ima sinove: DRAGANA i MILANA.

MIRKO Milanov nema djece.

Reputation : 4 Datum upisa : 02.04.2013

R A K O V I Ć I

SA GRMEČA I MAJEVICE

JOVO (Joveta) Gajov RAKOVIĆ, doselio se u Smoljanu -- zaseok Čatrnja. Imao je sinove: Milivoja (Milana – Mila), Rada (Gagu), Davida i Stojana, kao i kćerke: Mariju i Martu.

Marija Jovova (Jovetina), bila je udata za Stupar Lazara, a imaju: Dragoljuba, Vica, Žarka, Luku, Mića, Doju, Stoju i još dvoje djece.

Marta Jovova (Jovetina), udata je za Marjanović Marka i imaju: Mila, Stola, Kostu i još jednog, kao i kćeri: Boju, Joku i još dve kćeri.

MILAN (Mile) – Milivojs - Jovov (Jovetin), sa suprugom Mikunom imao je sinove: Stojana i Dušana (Duška).

STOJAN Milev, rođen je u Smoljani. Živeo je i umro u Inđiji. Tel. 022-53-600. Kasnije oženjen sa ženom Danicom, u braku nije imao djece.

DUŠAN (Duško) Milev, živeo je i umro u Smoljani – zaseok Krnja Jela. Tel. u Derventi 053-832-423. Oženjen je Mrđa Đujom sa kojom je imao: Milana (Mila), Davida, Gojka, Milku, Anđu i Radojku.

MILAN Dušanov, rođen je u Smoljani, a umro u Rumi. Imao je sinove: Milovana i Zorana.

MILOVAN Milana Dušanova, rođen je u Travniku. Sada živi u Subotici, Ul. Šenoina broj 24. Tel. (024)-33-020, 024-36-234, 024-555-927. Ima sinove: NEBOJŠU i SRĐANA. Žive u Subotici.

ZORAN Milana Dušanova, rođen je u Travniku. Sa majkom Delom, živi u Rumi, Ulica Petra Kočića 2. Tel. (022) 424-435. Ima sinove: ZDRAVKA, MILANA i MILOVANA. Žive u Rumi.

DAVID Dušanov (Duškov), živeo je u Smoljani. Sada živi u Derventi. Tel. 053-832-423. Ima sina Milana.

MILAN Davidov, rođen je u Smoljani. Ime je dobio po stricu. Sada živi kao izbeglica u Derventi. Tel. 053-832-423.

GOJKO Dušanov, ima samo žensku djecu.

RADE (Gaga) i STOJAN Jovov (Jovetin) nemaju svojih potomaka.

DAVID Jovov (Jovetin) RAKOVIĆ, imao je kćer DANKU RAKOVIĆ, koja se kasnije udala za SVETOMIRA – SVETA (Leleta) RAKOVIĆA rođenim 1919. godine - sina STOJANA (Pištića) RAKOVIĆA, gdje je nastala prva bračna veza sa RAKOVIĆIMA, po liniji prve Gavrilove žene. Imali su, pored ostalih, i sina Dragana.

DRAGAN Svetov (Leletov) i Dankin RAKOVIĆ, rođen je 1937. godine. Kasnije se oženio Đujom (Durovom), te je tako nastala i druga bračna veza među RAKOVIĆIMA, a preko ĐUJE RAKOVIĆ.

Svi Rakovići koji sada žive u Derventi su prebjegli iz Bosanskog Petrovca, odnosno Smoljane za vreme poslednjeg rata 1991 – 1995. godine.

Slave SVETOG J O V A N A - (JOVAN - DAN).

ŽIVOT SELJAKA U BOSNI ZA VREME
TURSKE I AUSTRO-UGARSKE OKUPACIJE

Položaj seljaka u Bosni i Hercegovini najbolje se može videti u ocenama Petra Kočića, kasnije izraženim u njegovim djelima.

U satiri ''Jazavac pred sudom'' vjerno je prikazan položaj seljaka pod Austro-ugarskom okupacijom, a u isto vrijeme izražen revolt seljaka protiv tuđinske okupacije, njegovog terora i seljačke eksploatacije.

U romanu ''Kroz mećavu'' Petar Kočić slikovito prikazuje veoma teško materijalno stanje i uslove življenja Bosanskog seljaka, pa kaže:

''Već se poče smračavati, a oni ne mogaše ni krave prodati. Niko ih čestito i ne pogleda, a kamoli da ih upita za cijenu. Niko ni da se našali.

Starcu Vuju se to nešto grdno ražali i ljuto ga zaboli i da je imao suza grdno bi i bolno zaplakao. Ali onako ispaćen i satrven dugim jadom i čemerom, samo suvo uzdahnu i krenu sa trga, vodeći pogruženo na privezi steonu kravicu.

Za kravom se diže i pođe dijete – nije mu moglo biti više od dvanajest godina – držeći čvrsto u promrzlim ručicama ljeskovu motčicu.

Kad u Dobrinjskom polju skrenuše s glavnog puta prema selu, Vujo se sav tresao i cvokotao zubima od oštre studeni koja ga obuzimaše sa sviju strana i snažno prodiraše do srži u kostima. Relja (Maslarić) skide šal, otrese snijeg sa njega i omota ga čvrsto malom Vuji oko glave i ušiju.''

Vujo bijaše sinovac starog Relje, a imaše sina Relju i unuka Vuja.

O načinu njihovog življenja na selu, u istom romanu, Kočić piše:

''I Jablana (vola) jutros među silnim mrcinama nađoše mrtva u toru. Pođe šapat od usta do usta, a iz polja od torova razlijegalo se drhtavo jadikovanje malog Đoka za svojim Jabom.

I sva se čeljad zaplakaše, zajaukaše i Relji se grdno ražali, ali se steže, namrači pa samo suvo uzdahnu i zanoseći se kao malo u stranu viknu:

Ne plačite, ne jadikujte, djeco moja!

Plačom i jaukom ne ožali se pogibija snage moje i ljepote moje!

Pjesmu, pjesmu djeco!... Jovane, Milane, Vido, Jagodo – djeco moja!

Ne plačite, ne jadikujte, već se zagrlite i zapjevajte onu pjesmu od tuge goleme...

Onu veliku pjesmu od koje procmili i drvo i kamen, a kamoli srce u čovjeku. Tu pjesmu, tu veliku pjesmu zapjevajte i ožalite pogibiju snage moje i ljepote moje!

A toga dana i malom Đoku prepuče srce za svojim bakom Jabom.

I prva se nosila krenuše iz Reljine kuće.

Blentavi Šele obukao na se čitavu novu odjeću pokojnog Markana, brata Reljinog, pa skače pomamno i bučno mumla da uši zagluhnu.

A Krstan, obučen u stajaće ruvo Luke, sinovca Reljina, sjeo na jedan kamen, podlimio se, pa sam za se krupno, duboko govori kao da mu glas dolazi iz mračnih dubina.''

Kada gledamo Kočićeve pomenute likove iz romana ''Kroz mećavu'' za koje ne znamo dali su stvarni ili izmišljeni, interesantno je ovde napomenuti da mnogi ovi likovi upravo asociraju na likove doseljenih RAKOVIĆA u Opštini Smoljana, koji su se naselili negde krajem devetnajestog i početkom dvadesetog vijeka.

Svi ti pomenuti i nabrojani likovi – mogli bi se upravo odnositi na njihove pretke (očeve i dedove iz bratstva RAKOVIĆI – iseljeni iz Kuča, nakon DRUGE POHARE Kuča od strane Turaka).

Moguće je da je Kočić za likove u svojim djelima uzeo već njemu poznate osobe kao što su bili: Jovan, Milan, Vida, Luka, Krstan, Markan, David i drugi RAKOVIĆI, koji su tada stvarno postojali i tu živeli, te da su se na Grmeč, Krnju Jelu, Smoljanu, Sanski Most i druga mesta mogli doseliti upravo sa Zmijanja, gde je živeo i Petar Kočić.

Jovan Erdeljanović u svojim istraživanjima u knjizi Stara Crna Gora, pominje nekog RAKA od kojeg je nastalo bratstvo Rajkovići.

Imajući u vidu ondašnje prilike i vladavinu Turaka u tom vremenu, kao i uslove življenja u tim krajevima, ne bi se mogla sasvim isključiti mogućnost da je taj RAKO odatle iselio, te kako sam već napred napomenuo mogao je imati i brata Rajka od kojeg potiču Rajkovići, što je i logičnije, a da se taj RAKO pod pritiskom Turskih vlasti ili iz nekog drugog razloga mogao iseliti preko Dalmacije i Like, upravo u Bosnu na Zmijanje.

Možda je sa sobom odveo i neke svoje srodnike, Rajkove potomke, koji su dolaskom u ove krajeve promenili naziv mesta tj. jedan deo starog Zmijanja prozvali su Rajkovići, što opisuje i Petar Kočić u svojim djelima.

Od tog novodoseljenog RAKA, ili pak nekog od njegovih potomaka ovde na Zmijanju moglo je nastati bratstvo RAKOVIĆI.

Predpostavlja se takođe, ali nije pouzdano utvrđeno, da su ovi RAKOVIĆI mogli nastati i od Raka Kočića sa Zmijanja, kojeg Petar Kočić takođe pominje u jednom od svojih djela.

U liku Milića, Petar Kočić navodi da su sela od Čađavice pod Crnom Gorom do Bistrice pod Kozarom bila uza Zmijanje i da su imala svoju zemlju pa su im pootimali Turci.

Novo Zmijanje prostire se od Kadine Vode do Čađavice, pa je i selo Ratkovići pripadalo Zmijanju. Tu pominje i nekog Teodora (Tele Bosančić) koji je navodno živeo 130 godina i kako tvrdi da su stalno ratovali sa Turcima.

Ratkovićani su se borili sa Kaurima sve do Senja, Zadra, Šibenika i Drniša, a mnogo puta su silazili i u Ravne Kotare. Slave SVETOG J O V A N A.

I kada se Crni Đorđe digo na Turke, Ratkovo je tada popaljeno i porobljeno a mnogo svijeta isječeno.

Mnogi su se tada i poturčili.

Sobzirom da na ovom prostoru oko Dervente i njene okoline postoji jedno bratstvo RAKOVIĆA poturčenjaka, mogao se neki od ovih Rakovića i poturčiti, kako bi mogao opstati i spasiti svoju porodicu, imajući u vidu ondašnje prilike i režim koji je vladao u tim krajevima.

MIGRACIONA KRETANJA IZ SMOLJANE
OD POČETKA DO 1985. GODINE

Pošto je po ugovoru svih velevlasti na Berlinskom sastanku 1878. godine, Bosna i Hercegovina pala u dio Austro-ugarskoj, trebalo je da ona riješi agrarno pitanje, ali to nije učinila i to pitanje nije riješeno.

Dana 21. aprila 1878. godine potpisan je sporazum između Austro-ugarske i Turske, kojim je ukinut privremeni karakter Austro-ugarske okupacije i ona prelazi u zaposedanje Bosni i Hercegovini na neodređeno vrijeme. Time je Bosna i Hercegovina uključena u carsko područje monarhije i tada počinje razvoj kapitalizma u B i H.

U drvnoj industriji i u šumskim radovima prvi put su se počeli zapošljavati kmetovi bez-zemljaši i poluproleterijalizovani seljaci iz Smoljane i okolnih sela. Radili su uglavnom kao fizička radna snaga, dok je stručni kadar dovođen uglavnom iz inostranstva i činio je oko 68% ukupno angažovane radne snage u Štanbajnsovom preduzeću ili izgradnji železničkih pruga. Glavni službenici bili su iz Austro-ugarske.

Prva migraciona kretanja naroda sa ovih prostora počela su još u dalekoj prošlosti. Prvi početci velikih migracija bili su: Turska osvajanja, Turska vladavina, Austro-ugarski ratovi, ratovi naših naroda za oslobođenje i poslije narodno-oslobodilačke borbe i socijalističke revolucije.

Najveće migracije bile su zbog teških ekonomskih uslova života. Narodi su napuštali neplodnu zemlju i odlazili u druge krajeve. Zbog toga su vjekovima tekle migracije iz planinskih krajeva Dinarskog sistema, ka plodnim krajevima, kao što su: Sjeverna Bosna, Šumadija, Banat, Bačka, Srem, Slavonija, Baranja i dr.

Migraciona kretanja su bila i prema gradovima i mjestima gdje je bila razvijena industrija i druge privredne djelatnosti, gdje su se ljudi zapošljavali i bolje zarađivali. To pokazuju primeri radnika u rudnicima u Jugoslaviji, u kojima je bilo zaposlenih radnika iz svih krajeva naše zemlje – bivše Jugoslavije.

Zbog viška radne snage u selu, koja se u prvim godinama nije mogla zaposliti u Štajnbajnzovom preduzeću i slabih zarada, ljudi iz Smoljane su morali ići na rad u strane zemlje.

Prvi radnici koji su išli u strane zemlje, zabelježeni su još 1905. godine. Najviše se išlo u Ameriku. Od 1905. godine do kraja I. svjetkog rata na radu u Americi su bili: RAKOVIĆ Luka, Sako, Jovan, Stevo, Đurađ, Kojo, Pero i Mile.

Od 1925. do 1940. godine iz Smoljane su otišli na rad u Francusku: RAKOVIĆ Milan, Jošo, Ilija, Nidže, Dušan, Vučen, Luka, Sako, Codan, Rajkan, Dako i Sava, dok je Mile u to vrijeme već radio u Francuskoj.

Iseljavanje stanovništva iz Smoljane i Bosansko-Petrovačkog kraja bilo je zbog toga što je bio veliki priraštaj stanovništva.
Poljoprivreda je mogla obezbediti svega 30 – 35% sredstava za život.

U ovom kraju nije bilo nikakve industrije, a radnici u šumarstvu su slabo zarađivali. To je uticalo da radnici iz Smoljane, a i drugih naših krajeva idu na rad u Ameriku, Francusku, a kasnije i u druge strane zemlje, te da tamo i ostanu.

Pored toga javlja se i migracija stanovništva u gradove i sela Jugoslavije, pa i druge strane zemlje.

Tako su iz Smoljane odselili:

Raković B. Dušan sa 4 člana porodice u Bosanski Petrovac, Mira i Veso u Bihać, Sveto (2 člana) u Bihać, Raković S. Savka (3 člana) u Bihać, Raković J. Ljilja (1 čl.) u Bihać.

Od 1900 do 1986. godine iselili su se iz Smoljane u Beograd: Raković M. Boško (sa 6 članova), Raković S. Ostoja (3 člana), O. Bogdan (4 člana), K. Slavko (4 člana), M. Pero (3 člana), D. Dragica (4 člana), Jovan (2 člana), Raković M. Boja u Rumu, M. Stanko, S. Rade, S. Bobo, Lj. Vojo, V. Dule i D. Mile – takođe u Rumu. / Boja sa 3 člana, Stanko 2, Rade 4, Bobo 3, Vojo 4, Dule 3 i Mile sa 7 članova.

Raković S. Rajkan sa 4 člana u Novu Pazovu, R. Mićo sa 3 člana – takođe u Novu Pazovu.

U Inđiju su se odselili: Raković S. Drago sa 6 članova, D. Mirko sa 3, S.Đurađ sa 4, M. Stojan sa 2 člana porodice.

Raković – Grbić Jovanka odseljena je u Banatsko Veliko Selo (4 člana),

U Novi Sad su se odselili: Raković Savka sa 3 člana, V. Ostoja (4 člana) i O. Dušan (4 člana).

U Čelarevo su odselili: Raković S. Rade (5 članova), R. Mićo (4 člana), R. Pero (3 člana) i S. Gojko (4 člana)

Raković J. Mara i Raković Vid (po 3 člana) odselili su se u Elemir kod Zrenjanina.

Raković V. Mirko (3 člana) i Ostoja (4 člana) u Zrenjanin.

Godine 1905. otišli su na rad u Ameriku i tamo ostali: Jovan, Stevo, Kojo, Pero, i Mile, a za vreme stare Jugoslavije u Francusku, gde su i ostali: Raković P. Sava i Raković Milan.

U poslednjem ratu krajem XX. vijeka iz Smoljane i Bosanskog Petrovca proterani su i svi ostali Rakovići koji su tu živeli, tako da danas u tim Opštinama nema Rakovića.

AKTIVNOSTI SMOLJANSKIH RAKOVIĆA
U TOKU NOR-a 1941 – 1945. GODINE

U Opštini Smoljana kod Bosanskog Petrovca (selo Krnja Jela) u zaseocima Okruglica, Čatrnja i Dolovi, živi jedno bratstvo RAKOVIĆA za koje se veruje, a nije utvrđeno, da su potekli iz iste kuće. Ne zna se odakle potiču jer su tu odavno, a postoji verovatnoća da su poreklom sa Zmijanja. Neki od njih tvrde da potiču iz Crne Gore.

Od ovih RAKOVIĆA bili su članovi Odbora za pripremu knjige: - Narod ratne opštine Smoljana u ratu i revoluciji - i to: Jovan, Ostoja, Bogdan i Dušan RAKOVIĆ.

Poslije savetovanja u Lastvama, 10. januara 1942. godine u Smoljani je osnovana ćelija KPJ. Nešto kasnije u ovu organizaciju su primljeni pored ostalih i Andrija Raković, Vid Raković i Ostoja Raković.

Partijska organizacija u Krnjoj Jeli, formirana je avgusta 1942. godine, gdje je za njenog člana primljena i Savka Raković.

Ostoja Raković – Oste – je od kraja 1944. godine bio član Opštinskog komiteta KPJ za Opštinu Smoljana.

Pod okriljem okupatora četnici su pravili zasjede da ubiju ili uhvate žive, sreske i opštinske rukovodioce. Iz jedne zasjede na Mrđinoj gredi, poviše Smoljane, misleći da je neko od opštinskih ili sreskih rukovodilaca, četnici su ubili partizana Danu Rakovića.

Zahvaljujući aktivnosti omladine politički su aktivirane i žene. U tome su, ne malu ulogu odigrale aktivistkinje AFŽ-a, u čemu se pored ostalih isticala i Anđa Raković.

Aktivista Ostoja Raković je aktivno učestvovao i u pripremama za izbore.

U Krnjoj Jeli, u kući Jovana Rakovića često su održavani sastanci SKOJ i USAOJ-a. Pošto se broj angažovanih omladinaca ubrzo uvećao i zbog otežanog sazivanja sastanaka, krajem novembra 1941. godine održani su posebni sastanci u Smoljani i Krnjoj Jeli. Na sastancima su formirani aktivi SKOJ-a u oba sela. Tada je za sekretara u Krnjoj Jeli izabran Jovan Raković.

Kroz organizaciju SKOJ-a tokom 1941 – 1943. godine primljeni su u članstvo pored ostalih i Ostoja Raković – Oste, Marija Raković, Dane Raković i drugi.

Članovi organizacije SKOJ-a u Krnjoj Jeli pored Jovana, u toku rata, bili su i: Ćoka Raković, Anđa Raković, Mara Raković, Savčica Raković – dok su Jovan i Oste Raković pored ostalih bili sekretari SKOJ-a u ovom mestu.

Jovan Raković, Ostoja Raković, Oste, Anđa Raković, i drugi su bili veoma zaslužni entuzijasti za masovan i organizovan rad, za savlađivanje početnih teškoća u prvim danima ustanka, dok je Anđa Raković imala posebne zasluge za emancipovanje ženske omladine i njeno angažovanje u raznim oblicima borbe protiv okupatora i izdajnika.

Svim aktivnostima mladih rukovodio je Opštinski komitet SKOJ-a, koji je formiran početkom 1942. godine, a u čijem sastavu je bio i Jovan Raković kao član komiteta, dok je Ostoja Raković – Oste, pored ostalih, u toku rata bio na dužnosti sekretara.

Neposredno nakon formiranja Opštinskog komiteta SKOJ-a, formiran je i Opštinski odbor NOSOBIH-a u čiji sastav je ušao i Jovan Raković, koji je kasnije bio član Sreskog komiteta NOSOBIH-a - (USAOJ-a). Neposredno poslije četvrte neprijateljske ofanzive trebalo je ponovo izvršiti konstituisanje organizacija SKOJ-a i USAOJ-a po selima i u okviru Petrovačke opštine. Već u maju mesecu je došlo do konsolidacije rada omladinske organizacije. U naporima na obnovi rada omladinskih organizacija, pored ostalih, umnogome se istakao i Ostoja Raković.

Na prvoj konferenciji žena u Smoljani, održanoj 15. marta 1942. godine, gdje su se masovno odazvale žene i omladinke, izabrano je 13 žena u odbor sela Smoljane gdje je bila i Anđa Raković. Krajem 1942. godine AFŽ Smoljanske opštine je bio najmasovniji u srezu. Sprovedeno je takmičenje u davanju dobrovoljnih priloga za NOV, pa je ratna opština Smoljana, zahvaljujući masovnom zalaganju žena, pobijedila u takmičenju. Prikupljena je velika količina raznih priloga. Na kraju konferencije zavladalo je opšte oduševljenje. Jedna od žena je doviknula da povrh onoga što je već dala daje i ''kokoš.'' Druga joj je odgovorila da daje pijetla kako bi se koka oženila. Ovakvi trenuci bili su veoma uzbudljivi, prijatni i za trenutak odvlačili prisutne od svakodnevnih briga. Na kraju svakog skupa orile su se partizanske pjesme.

Za pozitivan tok situacije i poslije dolaska Italijana u opštini Smoljana veliku zaslugu ima omladinska organizacija koja je u to vrijeme bila čvrsto organizovana i masovna. Među njima je bilo onih koji su se svojim revolucionarnim raspoloženjem i radom posebno isticali i davali ton radu omladine kao što su bili Jovan i Andrija Raković, koji su primljeni u članstvo odmah pri formiranju prve partijske organizacije u Smoljani januara mjeseca 1941. godine.

Nije proteklo mnogo vremena, a topovi su počeli gađati širi prostor Smoljane, Ogumače, Mline i Krnje Jele. Oko stotinu ljudi tih dana bilo je na okupu spremno da se bori. Među njima su bili Boško Raković, Dušan Raković i drugi.

Boško Raković je učestvovao u Rašnovačko-Smoljanskom vodu – Petog gerilskog odreda. Zadatak boraca iz ove jedinice bio je da brane selo Smoljanu i Krnju Jelu od upada ustaša.

Štab Prvog bataljona ''Sloboda'' odlučio je da Smoljanski vod preformira u partizanski odred u čije redove su pored ostalih ušli Dušan i Boško Raković.

Smoljanski omladinski vod formiran je u drugoj polovini oktobra 1941. godine u Smoljanskoj školi. U njegov sastav je pored velikog broja dobrovoljaca ušao i Raković Milana Bogdan.

Poslije prve uspješne borbe sa Njemcima u Čelincu je 25. marta 1942. godine formiran Krajiški proleterski bataljon u čiji sastav je ušla i Grmečka proleterska četa, u kojoj su se nalazili mnogi borci iz ratne opštine Smoljana, a među njima i Raković Stevana Dušan.

Nije moguće registrovati sve zbjegove u kojima je bio narod sela Smoljane, Krnje Jele, Kapljuva i Janjila u toku rata, jer su oni bili u velikoj mjeri disperzirani i locirani na inicijativu pojedinih domaćinstava. U nekima je bilo više naroda i oni su se duže koristili kao naprimer onaj kod RAKOVIĆA POLJANE, u Krnjoj Jeli.

Sredinom jula 1944. godine na Grmeču je formirana omladinska radna brigada za žetvu gdje se okupilo oko 400 djevojaka i mladića, a za komesara izabran je Ostoja V. Raković iz Smoljane.

U četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi, gdje je neprijatelj u četiri kolone izbio na teritotiju opštine Smoljana, Njemci su strijeljali: Raković Stevana, Raković Stojana, Raković Koju, kao i mnoge izbjeglice iz Smoljanske opštine.

Jovan Raković je bio jedan od članova Sreskog i Opštinskog komiteta SKOJ-a, koji je predvodio veliku grupu omladine iz Smoljane.

Smoljanska opština imala je veliki broj poginulih i žrtava fašističkog terora. Među poginulima su, pored već nabrojanih i Raković Stevana Dušan i Boško, koji su u borce otišli kao proleteri iz prve Petrovačke čete. Bogdan se borio sa svojom brigadom ne samo u mestima opštine Smoljana, već i u mnogim mestima oko Travnika i Zenice, te širom Bosne i Hercegovine.

  PREŽIVELI UČESNICI NARODNOOSLOBODILAČKE BORBE –
                 ORGANIZATORI I NOSIOCI BORBE ZA NOVE DRUŠTVENE ODNOSE
                                                I AKCIJE ZA POTREBE FRONTA

Raković Stojana Smiljana, rođena 1926. godine u selu Krnja Jela. Aktivno i organizovano je radila, kao omladinka, od 1943. godine, od kada je i član SKOJ-a.

Raković Stojana Đuja, rođena 1923. godine u selu Krnja Jela. Organizovano i aktivno je radila u omladini od 1942. godine, - član SKOJ-a od 1943. godine.

Raković Save Savka, rođena 1928. godine u selu Krnja Jela, aktivno i organizovano je radila u omladini od 1942. godine, - član SKOJ-a od 1943. godine, član KPJ od 1944. godine.

Raković Milana Stanko, rođen 1928. godine u selu Smoljana, aktivno i organizovano je radio u omladini od 1942. godine, - član SKOJ-a je od 1943. godine.

Raković Đure Vid, rođen 1894. godine u selu Smoljana, - od 1941. godine radio je u narodnim vlastima kao odbornik u MNOO-u i odboru narodnog fronta.

Raković Mile Nikola, rođen 1907. godine u selu Smoljana. Od 1942. godine radio je na izradi bolnica, magacina i drugim akcijama za potrebe NOP-a, pod rukovodstvom MNOO-a.

Raković Koje Dane, rođen 1927. godine u selu Smoljana. Aktivno i organizovano je radio u omladini od 1943. godine.

Raković Vučena Milka, rođena 1925. godine u selu Smoljana. Aktivno i organizovano je radila u omladini od 1943. godine.

Raković Marija, iz Smoljane, aktivno i organizovano radila od 1943. godine.

Raković Savčica, iz Krnje Jele, - aktivno i organizovano je radila od 1943. godine

Raković Sake Drago, rođen 1928. godine u Smoljani. Za NOP radio od 1943.god.

Raković Sake Marija, rođena 1922. godine u Smoljani, - član SKOJ-a od 1942. godine, od kada je aktivno radila za NOP.

Raković Stevana Rade, rođen 1915. godine u Krnjoj Jeli, - Srbin – šumski radnik. Proveo je u zarobljeništvu od 1941 – 1945. godine.

ŽRTVE FAŠISTIČKOG TERORA U NARODNOOSLOBODILAČKOM
RATU 1941. – 1945. GODINE

Raković Stevan – Ćeća, rođen 1885. godine u selu Smoljana, - ubijen 1943. godine od strane Nemaca za vreme 4. neprijateljske ofanzive.

Raković Kojo – Piplan, rođen 1887. godine u selu Smoljana, - ubijen 1943. godine od Nemaca za vreme 4. neprijateljske ofanzive.

Raković Stojan – Stojančić, rođen 1892. godine u selu Smoljana, -ubijen od Nemaca 1943. godine za vreme 4. neprijateljske ofanzive.

POGINULI BORCI U NARODNOOSLOBODILAČKOM RATU

Raković Milana Dane, rođen 1924. godine u selu Smoljana, - šumski radnik – stupio u NOB krajem 1942. godine, član SKOJ-a od 1942. – puškomitraljezac u I. krajiškoj brigadi. Ranjen 1943. godine u borbi kod Travnika. Po ozdravljenju bio je pri Komandi mesta Bosanski Petrovac, - poginuo avgusta 1944. u Mrđinoj Gredi više Smoljane.

Raković Mile Đuro, rođen 1912. godine u selu Smoljana, Srbin, - šumski radnik, otac petoro dece, stupio u NOB 1942. godine u 4. krajišku brigadu. U 4. neprijateljskoj ofanzivi oboleo je od tifusa, a umro je februara 1943. godine.

Raković Mile Gojko, rođen 1925. godine u selu Smoljana, zemljoradnik, u NOB stupio krajem 1942. godine, - borac I. krajiške brigade. Oboleo od tifusa 1943. godine u Korićanima, a izlečen u bolnici Mlinište. Po ozdravljenju stupio u Petrovački bataljon. Sredinom 1943. godine ranjen je u borbama kod Brestovca – Bosanski Petrovac. Prebačen je u bolnicu Crkveno, gde je i umro. Član SKOJ-a od početka 1942. godine.

Raković Stevana Dušan, rođen 1920. godine u selu Krnja Jela, - šumski radnik – U NOB-u stupio 1941. godine, - puškomitraljezac u bataljonu ''Zdravko Čelar,'' a kasnije komandir čete u II. bataljonu IV.krajiške brigade. Poginuo aprila 1943. godine u selu Brvance kod Travnika kao član KPJ.

Raković Stevana Boško, rođen 1918. godine u selu Krnja Jela, šumski radnik. Stupio u NOB 1941. godine, - komandir voda u III. četi I. bataljona VI. krajiške brigade. Poginuo 30. juna 1943. godine na Grmeču kao član KPJ.

Pored navedenih Smoljanskih RAKOVIĆA, isto tako ima i veliki broj njihovih rođaka RAKOVIĆA iz sela Otiš kod Sanskog Mosta, koji su veoma zaslužni, a među kojima su se posebno isticali:

1. Raković Jovana Vojin, rođen 1915. godine u selu Otiš kod S. Mosta, vodnik,

2. Raković Mile Vojo, rođen 1911. godine, u Otišu, kod Sanskog Mosta, borac,

3. Raković Mile Luka, rođen 1903. godine u Otišu- kovač, brigadni borac,

4. Raković Davida Milan, rođen 1915. godine u Otišu, - vodnik, r.v.invalid,

5. Raković Vojina Mirko, rođen 1914. godine u Otišu, vodnik voda I. bataljona,

6. Raković Mile Pane, rođen 1913. godine u Otišu, - borac,

7. Raković Nikole Rade, rođen 1915. godine u Otišu,- poginuo 1943. u Dabru,

8. Raković Đure Slobodan, rođen 1909. godine u Otišu, - stariji vodnik. Nosilac ''Spomenice'' 1941. godine,

9. Raković Đure Toma, rođen 1918. godine u Otišu,- opština Sanski Most. Komadant IV. bataljona. Nosilac ''Spomenice'' 1941. godine, r. v. invalid i.t.d

Sada njihove grobove krase kamene ploče sa natpisom: ''Krajino moja dušmanskom kuglom uzorana.''

Reputation : 4 Datum upisa : 02.04.2013

LII . RAKOVIĆI IZ SMOLJANE

Nekoliko kilometara severno od Bosanskog Petrovca leži veliko i prostrano selo Smoljana. Da bi se prešlo sa jednog kraja na drugi potrebno je oko sat i po hoda. Ispred naselja se prostire veliko Smoljansko polje u kojem stanovnici sela imaju svoje njive- oranice i livade. Sa sjevera i istoka opasana je planinom. To su izbočine planine Grmeča, gdje se kao biseri nižu jedna za drugom: Omar, Dronjkuša, Ilijina Greda, Javornjača, Tisovac, a u dubljem zaleđu, Crni Vrh – najveći vrh Grmeča sa 1604 metra nadmorske visine.

Smoljana je podijeljena po zaseocima i svaki zaseok ima svoju celinu: Tavani, Srednja Smoljana, Čatrnja, Gradina, Mlini, Dolovi, Okruglica i Ogumača.

Selo Smoljana pripada Opštini Bosanski Petrovac, udaljeno oko 12 kilometara na sever od Petrovca. Povezano je asvaltnim putem koji pored Ilijine vode, preko Grmeča vodi za Palanku i Sanski Most.

Smoljani pripadaju i Kozarska Greda, Borovac, Tavan, Mlinarska Greda, u čijem podnožju je izvor zvani Vrelo – odakle je voda odvedena za Bosanski Petrovac. Središnji kameniti deo grede visok je oko 500 metara, dok su joj druge dve strane obrasle borovima, smrčama i drugim rastinjem.

Na levoj strani grede u visini šume, nalazi se predivna pećina zvana Golubnjača. Ime je dobila po mnoštvu golubova koji su tu nastanjeni tokom čitave godine. U jesenje doba kada su velike kiše i kad je hladno, tu su se sklanjali čobani – ložili vatru, pekli krompir i igrali čobanske igre.

Od Mlinarskog vrela nastaje reka Smoljana (Smoljanica) na kojoj je nekada mlelo 22 vodenice, a danas nema ni jedne što je velika šteta za turizam toga kraja.

Na obalama Smoljanice nalazi se divno uzvišenje zvano Bedem, koje je uvek bilo omiljeno sastajalište Smoljanskih čobana, a sada domaćih i stranih turista.

Ispod Bedema je zvana Barica sa mnogo izvorčića hladne i pitke vode, a zatim dolaze: Orostina pećina i Orostin Palež, a tu su još: Kosjerić, Palež, Podić, Svinjarice, Ponjeri i Grabež koji je obrastao sitnom šumom: leskom, grabom, javorom, klenom i bukvom, a ima dosta i gloga.

Ovaj predeo je veoma podesan za ispašu sitne stoke: koza, ovaca pa i goveda.

Kada se govori o ljepotama Smoljane isto to se može reći i za Krnju Jelu, koja je takođe bogata izvorima, proplancima i uzvišenjima kao što su: Cigelj, Javornjača, Mačija Greda, Ćosine Poljane, Krndija i Matjevača.

Na Smoljanskom polju, nekada se znalo naći po 30 i više kosaca, a danas toga više nema.

Selo Smoljana ranije je bilo selo seljaka, a kasnije selo šumskih radnika. Ljudi u ovom selu oduvijek su bili uspravni i gordi, pravi gorštaci, iskreni i pošteni. Uvijek su bili okrenuti jedni prema drugima. U poslovima su se ispomagali i između sebe poštovali. Ženili su se, udavali, djeca su se rađala, krstilo se i kumovalo. Slave su se slavile po nekoliko dana i veselilo se.

U to vreme taj narod je bio takav, a ni sada se nije puno promenio. Ljudi su bili i ostali pošteni, uvijek nasmejani i puni optimizma za svoju budućnost.

Takva je bila Smoljana, takva je sada, a takva će i ostati.

STANOVNIŠTVO SELA SMOLJANA

Današnje stanovništvo u Smoljani nije suviše staro. Najstarije porodice su: Stojanovići, Inđići, Mrđe i Radišići. Predpostavlja se da su iz Dalmacije.

RAKOVIĆI spadaju među doseljenike mlađeg doba. Živeli su uglavnom u Čatrnji. Tu su se odavno naselili, ali se tačno ne zna odakle – možda sa Zmijanja. Slave S V E T O G S T E V A N A.

U selu su postojala imućnija i siromašnija domaćinstva. Imućniji su imali mnogo stoke: goveda, konja, koza i ovaca. Koza je bilo najviše. Neka domaćinstva imala su i preko 100 koza. Na Grmeču se preko dana moglo naći i po nekoliko hiljada grla krupne i sitne stoke. Oralo se ralicom, a kopalo motikom. Žito se žnjelo srpom, a livade su se kosile kosom. Domaćinstva su sejala: ječam, zob – ovas, smesu, raž, heldu i drugo, dok se pšenica veoma retko sejala. Sađen je krompir i luk. Žito je vršeno na livadi, na malo pogodnijem mestu – gumnu, pomoću konja, koji su na tako zvanom armanu, privezani za stožer, terani u krug sve dok se žito odvoji od slame. Krompira i kupusa je bilo u izobilju. U selu se za krompir pevalo:

Krnja Jela i Smoljana bela

Ta dva sela imaju krompira,

U selu se znalo ko šta treba da radi. Muškarci su radili u šumi. Kućama su dolazili jedino subotom, a za vreme godišnjih odmora kosili su livadu i žito, pripremali drva za zimu i slično. Žene su spremale djecu za školu, terale stoku na ispašu, muzle stoku, spremale sir i kajmak. Taj mrs su spremale za zimu u posebne drvene kačice. Sira i kajmaka bilo je u izobilju u skoro svakom domaćinstvu. Ko toga nije imao bio je najveća sirotinja.

Sir, kajmak, krompir i kiseli kupus bili su glavna ishrana preko zime. Žita je bilo veoma malo u svakom domaćinstvu, pa se u jesen, a naročito u proleće, išlo sa konjima preko Grmeča u nabavku kukuruza i pomalo pšenice za one glavne praznike: Slava, Božić, svadbe, rađanja djece, krštenja djece, kada su kosci, kupilice i druge prigodne svečanosti. Za to se morala imati pogača, pita, kolačići, uštipci – priganice, a za piće se išlo u Dalmaciju. Žene su imale pune ruke posla i bile su u svakom slučaju stub domaćinstva.

Bez obzira na sve poteškoće i nemaštine, svuda i na svakom mestu orile su se čobanske i momačke pesme. Nedeljom i drugim praznicima, gdje su se sastajali momci i djevojke, pevalo se, bacalo kamena sa ramena, skakalo u dalj i trčalo. I radnici kada su se subotom vraćali kućama, pri izlasku iz šume pevali su i veselili se.

Moral tog naroda i vjera u budućnost nikada ih nije napuštala. I zaista ih je pesma i održala.

Tako je to bilo u selu Smoljana . Tako se radilo i živelo sve do 1941. godine kad je počeo rat.

Poslije II. svetskog rata mnoge stvari su se izmijenile. Narod je raseljavan. Izvršena je kolonizacija. Mnoge porodice za navek su napustile svoja ognjišta. Ostale su poneke kamene razvaline od kuća i poneko zasađeno drvo.

Ostalo je groblje u Čatrnji, postalo je napušteno i zapušteno.

To su uglavnom nemi svedoci da su tu živele i radile porodice RAKOVIĆA.

Posle II. Svetskog rata neke porodice su se vratile i nastavile da žive i dalje tu u Smoljani, ali poslednji rat, krajem dvadesetog vijeka ponovo ih je raselio i udaljio od svojih ognjišta, tako da se danas po celoj bivšoj Jugoslaviji nalaze kao izbeglice.

Mnogi su radili u inostranstvu, uglavnom po Evropskim zemljama, gde su i sada ostali tamo da žive.

Tadašnja Smoljanska omladina ponosila se sa onim što je radila i imala, verovatno i radi toga što je to bio njihov život, uložen rad i trud koji se ponekad graničio sa samopožrtvovanjem, uvek praćen uverenjem da od toga napora zavisi opšte blagostanje.

A šta je Smoljana danas?

Čobanske i momačke pesme se nigde ne čuju. Sve je utihlo, umuklo i sve je ostalo pusto.

Dali će jednoga dana opet biti povratka na svoja stara ognjišta?

Hoće li opet biti pesme i veselja na tim prostorima ostaje da se vidi, a nama da duboko verujemo i da se svemu tome iskreno nadamo.

Svesni smo i znamo da za čoveka nema većeg gubitka od smrti najbližih rođaka, drugova i prijatelja. Nema ružnijeg prizora od prizora uništenih domova, nema odvratnijeg mirisa od mirisa zgarišta.

Težak je bio bol za svim tim izgubljenim, ali u duši naš čovjek je ponosan i radostan, osećajući pobedu nad neprijateljima našeg naroda.

Eto, bila su to zapažanja, u najkraćim crtama, o Smoljani i njenom stanovništvu, od mojeg dragog i nikada ne zaboravljenog prijatelja, prezimenjaka – rođaka BOGDANA – BOBE RAKOVIĆA, pukovnika u penziji, iz Beograda.

U ovom rodoslovu nema punih podataka za neke porodice, jer ih je bilo nemoguće pripitati, ali će rodoslov ipak poslužiti novoj generaciji RAKOVIĆA, da znaju odakle su, ko su i od kojih RAKOVIĆA potiču.

Nadam se da mi nećete zameriti, što nisu potpuno obrađeni svi podaci o vašim bližim rođacima.

Posebno sam zahvalan BOGDANU – BOBI RAKOVIĆU iz Beograda – Ul. Bogdana Žerajića broj 17, Tel: (011)359-4300, koji je oduševljen mojom posetom i idejom da se prikupi što veći broj podataka radi pisanja ove knjige, pred sami kraj XX. vijeka, iako u poodmaklim godinama, dao je sve od sebe i za veoma kratkak period prikupio priličan broj podataka, a za svoje bratstvo pripremio i štampao malu knjižicu, koju bi prema mojem mišljenju trebalo imati svako domaćinstvo njegovih bližnjih rođaka, za sve naredne generacije i pokolenja koje dolaze.

DOSELJAVANJE RAKOVIĆA U SMOLJANU

U drugoj polovini XIX. vijeka, na prostorima Bosansko Petrovačke Opštine, u selu Smoljana i njegovim zaseocima: Čatrnja, Okruglica i Mlini doselile su se porodice RAKOVIĆ. Ne zna se tačno odakle su se doselile, ali prema nekim kazivanjima, kako je već napred rečeno, govori se, da su se doselile sa Zmijanja – odnosno od Banja Luke od bratstva Kočića.

Bila su to brojna domaćinstva. U zaseok Čatrnja doselili su se:

1. Raković Luka (Luče),

2. Raković Sakota (Sako),

3. Raković Stojan (Stojančić)

4. Raković Stevan (Ćeća),

5. Raković Kojo (Piplan),

6. Raković Jovo (Joveta),

7. Raković Vid,

8. Raković Vučen,

9. Raković Codan,

10. Raković Dušan (Duško),

11. Raković Rajkan,

12. Raković Đuran,

13. Raković Marko,

14. Raković Mile (Metre),

U zaseoku Okruglica doselili su se:

15. Raković Stojan (Pištić),

16. Raković Stevan (Stevica),

17. Raković Sveto (Lele),

U zaseoku Mlini doselio se iz Čatrnje:

18. Raković Mile – Milivoje (Milivojs).

Pre doseljavanja na ove prostore, nije uopšte bilo Rakovića, niti su se kasnije tu doseljavali neki njihovi rođaci iz drugih mesta.

RAKOVIĆI, su se po dolasku na ove prostore, uglavnom bavili stočarstvom i zemljoradnjom. Stoku su upotrebljavali za ishranu i za prodaju. Za prodatu stoku kupovali su ono što im je bilo potrebno: - žito, brašno, gas-petrolej, kafu, šećer, šibice, piće, odeću i obuću. Svako je kupovao prema svojim mogućnostima i potrebama.

Tako se radilo i živelo u to vreme – sve dok ljudi nisu počeli da rade na seči drva i u drvnoj industriji.

Kasnije su odlazili na rad i u inostranstvo, uglavnom u Ameriku, Francusku i još neke Evropske zemlje. O tome se mnogo zna i mnogo je toga napisano.

Od Smoljanskih Rakovića na rad u inostranstvo išli su: David, Đuro, Jovo, Luka, Marko, Pero, Sako i drugi.

Da bi se uradili tačni rodoslovi trebalo bi uzeti svih njih osamnajest Rakovića pojedinačno, a ja ću to učiniti samo delimično jer nisam bio u mogućnosti ove rodoslove potpuno obraditi i uobličiti, jer mi je i ovaj poslednji rat u Bosni i Hercegovini, krajem dvadesetog vijeka, dosta otežao istraživanje, tako da sam ostao uskraćen za veliki deo podataka, ali smatram da sam ipak i za ovo bratstvo RAKOVIĆA ipak koliko-toliko doprineo, a smatram da će mnogi ovo i uvažiti jer je to tada bilo i takvo vreme.

S druge stane, niko od ovih RAKOVIĆA mi nije sa sigurnošću mogao dati imena njihovih starijih predaka, izuzev što su svi uglavnom tvrdili da su to bili njihovi djedovi, dok je veoma mali broj njih te djedove vezivao za GAVRILA RAKOVIĆA, i to ne kao njihovog rodonačelnika od kojeg je nastalo ovo bratstvo RAKOVIĆI, već kao najstarijeg u tom bratstvu, kojeg se oni sjećaju. Verovatno je osim Gavrila bilo još njih, ali se oni tih najstarijih imena ne sjećaju.

GAVRILO RAKOVIĆ, rođen je negde oko 1845. godine. Ne zna se tačna godina njegovog rođenja, kao ni mesto gde je živeo i dali je možda i on odnekuda doselio u selo Smoljanu, ali se zna da je imao od dve žene sedam sinova i to: - od prve: Ilija, Jovan (Jovo), Simo, Damjan, Đurađ (Đuro) i Petar, a od druge: Gajo.
          Nije poznato, mada postoji verovatnoća da je imao još braće, od kojih je nastalo nekoliko grana RAKOVIĆA, koji dominiraju u okolini Banja Luke. Ovo bi se moglo potkrepiti činjenicom što više ovih bratstava Rakovića slave svoju krsnu slavu SVETOG STEVANA, a žive na prilično suženom prostoru oko Banja Luke – odakle je i veliki deo njih iseljen u razne krajeve, uglavnom u Vojvodinu. No, uostalom i njegov djed ili pradjed je sigurno imao više sinova.
          ILIJA Gavrilov, rođen oko 1870. godine. Živeo je u Francuskoj. Imao je Stevana (Stevicu) – zvanog ''Piza'', koji se doselio u selo Smoljana zaseok Okruglica.
          STEVAN (Stevica)- Ilijin, zvani ''Piza'', rođen je oko 1890. godine. Živeo je u Okruglici. Imao je sinove: Dušana, Mila, Boška i Rada.
          DUŠAN Stevanov (Stevičin), rođen je 1920. godine u selu Krnja Jela. Borac Grmečke proleterske čete. Poginuo kao momak, u ratu 1943. godine kao komandir čete u II. bataljonu IV. Krajiške brigade u selu Brvance kod Travnika.
          MILE Stevanov – Stevičin rođen 1918. godine u zaseoku Okruglica - Krnja Jela. Učesnik u NOB-i od 1942. godine. Po činu je bio major, a u ratu bio je komandir voda.
          Sa suprugom Natalijom – koja živi u Jagodini nema djece. Tel. 035-224-284.
          BOŠKO (Bogdan) Stevanov – Stevičin (Pizin), rođen je 1918. godine u selu Krnja Jela. Poginuo 1943. godine na Glamoču, kao komandir voda u III. četi I. bataljona VI. Krajiške brigade. Imao je sina Dušana (Duću).
          DUŠAN (Duća) Boškov, rođen je tokom rata 1941-1942. godine. Živi u Bosanskom Petrovcu. Tel. 037-881-396. Ima dva sina: Boška (po dedi) i Mila
          BOŠKO Dušanov, živi u Bosanskom Petrovcu, a MILE u Rumi.
          RADE (Rajkan) Stevanov (Stevičin), rođen je 1915. godine u Krnjoj Jeli. Šumski radnik. Bio u zarobljeništvu od 1941 – 1945. godine. Sada živi u Čelarevu. Ima sinove: Milorada, Pera i Voja.
          MILORAD (Mićo) Radev, živi i radi u Čelarevu. Tel. 021-760-593. Ima BOŽIDARA i MILANA.
          PERO Radev, živi u Čelarevu. Tel. 021-760-417. Ima sina VUKAŠINA.
          VOJO Radev, takođe živi u Čelarevu. Tel. 021-760-529.
        JOVAN (Jovo) Gavrilov, rođen je oko 1872. godine. Kasnije je živeo u Americi. Imao je sinove: Stojana – zvanog ''Pištić'', Davida, Mila, Rada (Gagu), kao i kćeri: Martu i Mariju.
          DAVID Jovov (Jovanov), imao je kćer Danku - koja se udala u RAKOVIĆE.

          STOJAN (Pištić) Jovanov (Jovov), rođen je 1890. godine. Doselio se u zaseok Okruglica, zajedno sa bratom od strica Stevanom (Stevicom), zvanim ''Piza'' (Ilijinim) i sinom Svetom (Leletom) Rakovićem. Stojanovi sinovi bili su: Sveto (Lele) i Sava, a imao je i kćeri:   Đuju – rođenu 1923. godine i Smiljanu rođenu 1926. godine. Obe su bile veoma aktivni članovi SKOJ-a u Smoljani.
          SAVA Stojanov (Pištićev), rođen je oko 1910. godine u Čatrnji. Kasnije je živeo u Francuskoj. Imao je sina Gojka i kćer Savku, rođenu 1928. godine. Živela je jedno vreme u Bihaću, a kasnije u Novom Sadu.
          GOJKO Savin, živi u Čelarevu. Tel. 021-760-554. Rođen je 1925. Odselio je iz Čatrnje u Čelarevo, a ima sina Dušana.
          DUŠAN Gojkov, živu u Čelarevu i ima sinove MARKA i JOVANA.
          SVETO (Lele) (Stojana – ''Pištića''), rođen je 1919. godine u Krnjoj Jeli. Oženjen je RAKOVIĆ DANKOM, sa kojom ima sinove: Dragana, Boška, Mirka, Stojana, i Čeda, kao i kćeri: Ratku, Dragicu i Savku.
          DRAGAN Svetov (Leletov), rođen 1937.godine. Živi u Smoljani. Oženjen je RAKOVIĆ (Đurovom) ĐUJOM, a imaju sinove: ĐURA i MIRKA.
          BOŠKO Svetov, ima sina SVETA (po dedi).
          ČEDO Svetov je ne oženjen, a MIRKO i STOJAN (Svetovi) – nemaju potomke.
SIMO Gavrilov, rođen je oko 1868. godine. Imao je sinove: Koja i Jova (Jovetu) kao i kćer Ilinku.
          JOVO (Joveta) Simov, rođen je 1888. godine. Nije imao svojih potomaka.
          KOJO Simov, zvani ''Piplan,'' rođen je 1887. godine. 1905. godine sa svojim bratom Jovom (Jovetom) otišao je na rad u Ameriku. Početkom II. svetskog rata vratio se u Čatrnju, gde su ga streljali Nemci 1943. godine, februara meseca u toku IV. neprijateljske ofanzive, u njegovoj kući u Čatrnji. Imao je: Mila, Dana (Dala) i Slavka.
          MILE Kojov (Piplanov), rođen je 1920. godine u Čatrnji. Bio je na radu u Francusku. Imao je sinove: Petra (Pera), Mira i Vesa.
          PETAR (Pero) Milev živi u Beogradu. Tel. 011-397-1264. Ima JEDNOG SINA.
MIRO i VESO Milevi žive u Bihaću.
          DANE Kojov (Piplanov), rođen je 1927. godine u Smoljani. Aktivno je radio u Smoljanskjoj omladini od 1943. godine. Ima sina VOJA.
          SLAVKO Kojov živi u Beogradu. Tel. 011-610-653. Ima DVA SINA.
          DAMJAN Gavrilov, rođen je oko 1865. godine Imao je sinove: Stevana (Ćeću), Stojana (Stojančića), Pera i Kojčina (Koja), kao i kćer Anđu, koji su doselili u zaseok Čatrnju, a kasnije su radili u Americi.
          STEVAN (Stevo-Ćeća) Damjanov, rođen je 1885. godine. Doselio se u Čatrnju gde je imao svoju kuću i imanje. Februara 1943. godine u IV. neprijateljskoj ofanzivi streljali su ga Nemci zajedno sa braćom: Stojanom (Stojančićem) i Kojom (Piplanom) u svojoj kući. Imao je sina Rajkana (Rada) koji je rođen 1915. godine.
          STOJAN (Stojančić) Damjanov, rođen je 1892. godine u Čatrnji. Streljan je od strane Nemaca u svojoj kući na Čatrnji – februara meseca 1943. godine u IV. neprijateljskoj ofanzivi. Imao je sina SVETOMIRA (Sveta), rođenog 1919. godine i kćeri: Smiljanu i Đuju. Svi su se odselili u Bihać.
          ĐURAĐ (Đuro) Gavrilov, rođen je u Čatrnji oko 1871. godine. Sa suprugom Trivunom (rođ. Paćenac) imao je osmoro djece od kojih sinove: Daka (Dalaču), Jovana, Vida, Vučena i druge.
          DAKO (Dalača) Đurađev (Đurov), rođen je 1902. godine. Otišao je na rad u Francusku, gde je imao DVA SINA. Živeo je u Francuskoj u mestu Bordou do 1946. g
          JOVAN Đurov, rođen je 1892. godine. Otišao je na rad u Ameriku. (grad Milwokij – država Viskonsin) Imao je sinove: MILA, MARKA i ĐURA, kao i kćerku Desu. Umro je 1976. godine.
          VID Đurađev (Đurov), rođen je u Smoljani 1896. godine. Kasnije se iselio i nastanio u mestu Elemir kod Zrenjanina, gde je sa suprugom Vidom imao sinove: Jovana, Stojana, Ostoju i Mirka, kao i kćer Anđu. Umro je 1978. godine u Elemiru.
          JOVAN Vidov, rođen je 1923. godine, a umro 1993. Ima kćeri, dok muških potomaka nema. (Jedna od njih zvala se Mara). Jovanova žena Dara živi u Beogradu. Tel. 011-155-889.

          OSTOJA Vidov, rođen je 1929. godine. Živeo je u Novom Sadu gde je i umro 1996. godine. Tel. 021-54-792. Ima sina Dušana i kćer Bubu.
          DUŠAN (Duško) Ostojin, rođen je 1952. godine. Zaposlen u ''Agrovojvodini'' Novi Sad. Ima sina LUKU.
          MIRKO Vidov, rođen je 1934. godine u Elemiru. Živeo je u Zrenjaninu u ulici 4. jula broj 21. Tel: (023) 544-738, 023-737-594. Sa suprugom Mirom ima kćerku Gordanu i sina Gorana.
          GORAN Mirkov, rođen je 1967. godine. Oženjen je i ima sina NIKOLU, rođenog 2001. godine. Žive u Zrenjaninu. Tel. 023-541-704.
          VUČEN Đurađev (Đurov), rođen je 1900. godine u Čatrnji. Umro je 1994. godine. Jedno vreme je živeo i radio u Francuskoj, a onda se preselio u Zrenjanin. Ima sinove: Ostoju i Mirka i kćer Milku. Rođenu 1925. godine.
          OSTOJA Vučenov, rođen je 1951. godine. Živi u Zrenjaninu, Brigadira Ristića B-1 – L-1, – tel. (023) 61-300, 023-738-167. Ima sina MIROSLAVA, rođenog 1976. g.
          MIRKO Vučenov, rođen je 1954. godine. Živi u Derventi. Tel. (053) 832-418. Ima dve kćerke: Sanju i Snežanu.

SIMO Gavrilov, rođen je oko 1868. godine. Imao je sinove: Koja i Jova (Jovetu) kao i kćer Ilinku.

JOVO (Joveta) Simov, rođen je 1888. godine. Nije imao svojih potomaka.

KOJO Simov, zvani ''Piplan,'' rođen je 1887. godine. 1905. godine sa svojim bratom Jovom (Jovetom) otišao je na rad u Ameriku. Početkom II. svetskog rata vratio se u Čatrnju, gde su ga streljali Nemci 1943. godine, februara meseca u toku IV. neprijateljske ofanzive, u njegovoj kući u Čatrnji. Imao je: Mila, Dana (Dala) i Slavka.

MILE Kojov (Piplanov), rođen je 1920. godine u Čatrnji. Bio je na radu u Francusku. Imao je sinove: Petra (Pera), Mira i Vesa.

PETAR (Pero) Milev živi u Beogradu. Tel. 011-397-1264. Ima JEDNOG SINA.

MIRO i VESO Milevi žive u Bihaću.

DANE Kojov (Piplanov), rođen je 1927. godine u Smoljani. Aktivno je radio u Smoljanskjoj omladini od 1943. godine. Ima sina VOJA.

SLAVKO Kojov živi u Beogradu. Tel. 011-610-653. Ima DVA SINA.

DAMJAN Gavrilov, rođen je oko 1865. godine Imao je sinove: Stevana (Ćeću), Stojana (Stojančića), Pera i Kojčina (Koja), kao i kćer Anđu, koji su doselili u zaseok Čatrnju, a kasnije su radili u Americi.

STEVAN (Stevo-Ćeća) Damjanov, rođen je 1885. godine. Doselio se u Čatrnju gde je imao svoju kuću i imanje. Februara 1943. godine u IV. neprijateljskoj ofanzivi streljali su ga Nemci zajedno sa braćom: Stojanom (Stojančićem) i Kojom (Piplanom) u svojoj kući. Imao je sina Rajkana (Rada) koji je rođen 1915. godine

STOJAN (Stojančić) Damjanov, rođen je 1892. godine u Čatrnji. Streljan je od strane Nemaca u svojoj kući na Čatrnji – februara meseca 1943. godine u IV. neprijateljskoj ofanzivi. Imao je sina SVETOMIRA (Sveta), rođenog 1919. godine i kćeri: Smiljanu i Đuju. Svi su se odselili u Bihać.

ĐURAĐ (Đuro) Gavrilov, rođen je u Čatrnji oko 1871. godine. Sa suprugom Trivunom (rođ. Paćenac) imao je osmoro djece od kojih sinove: Daka (Dalaču), Jovana, Vida, Vučena i druge.

DAKO (Dalača) Đurađev (Đurov), rođen je 1902. godine. Otišao je na rad u Francusku, gde je imao DVA SINA. Živeo je u Francuskoj u mestu Bordou do 1946. g

JOVAN Đurov, rođen je 1892. godine. Otišao je na rad u Ameriku. (grad Milwokij – država Viskonsin) Imao je sinove: MILA, MARKA i ĐURA, kao i kćerku Desu. Umro je 1976. godine.

VID Đurađev (Đurov), rođen je u Smoljani 1896. godine. Kasnije se iselio i nastanio u mestu Elemir kod Zrenjanina, gde je sa suprugom Vidom imao sinove: Jovana, Stojana, Ostoju i Mirka, kao i kćer Anđu. Umro je 1978. godine u Elemiru.

JOVAN Vidov, rođen je 1923. godine, a umro 1993. Ima kćeri, dok muških potomaka nema. (Jedna od njih zvala se Mara). Jovanova žena Dara živi u Beogradu. Tel. 011-155-889.

OSTOJA Vidov, rođen je 1929. godine. Živeo je u Novom Sadu gde je i umro 1996. godine. Tel. 021-54-792. Ima sina Dušana i kćer Bubu.

DUŠAN (Duško) Ostojin, rođen je 1952. godine. Zaposlen u ''Agrovojvodini'' Novi Sad. Ima sina LUKU.

MIRKO Vidov, rođen je 1934. godine u Elemiru. Živeo je u Zrenjaninu u ulici 4. jula broj 21. Tel: (023) 544-738, 023-737-594. Sa suprugom Mirom ima kćerku Gordanu i sina Gorana.

GORAN Mirkov, rođen je 1967. godine. Oženjen je i ima sina NIKOLU, rođenog 2001. godine. Žive u Zrenjaninu. Tel. 023-541-704.

VUČEN Đurađev (Đurov), rođen je 1900. godine u Čatrnji. Umro je 1994. godine. Jedno vreme je živeo i radio u Francuskoj, a onda se preselio u Zrenjanin. Ima sinove: Ostoju i Mirka i kćer Milku. Rođenu 1925. godine.

OSTOJA Vučenov, rođen je 1951. godine. Živi u Zrenjaninu, Brigadira Ristića B-1 – L-1, – tel. (023) 61-300, 023-738-167. Ima sina MIROSLAVA, rođenog 1976. g.

MIRKO Vučenov, rođen je 1954. godine. Živi u Derventi. Tel. (053) 832-418. Ima dve kćerke: Sanju i Snežanu.

PETAR Gavrilov, rođen 1862. imao je tri sina i tri kćerke i to: Đurana, Marka, Mila, Stepaniju, Vidu i Stanu, koji su se doselili na prostoru Sela Smoljane i nastanili u zaseoku Čatrnja. Njihovu lozu detaljnije je obradio Bogdan – Bobo Raković – pukovnik iz Beograda, u svojoj posebnoj knjizi koju je posvetio svojim korenima. Ovde su uzeti samo manji detalji iz njegove knjige, uglavnom samo po muškoj liniji.

ĐURAN Petrov Raković, rođen je 1899. godine. Umro je 1964. Bio je oženjen sa Samardžija Smiljanom – rođenom 1904. godine. (umrla 1979.) U braku nisu imali djece. Živeli su u zaseoku Čatrnja, a kasnije su napravili kuću na iskrčenom zemljištu, u zaseoku Mlini, gde su živeli i radili sve do svoje smrti. Posle njih od njihove kuće ostale su samo kamene zidine, a u neposrednoj blizini njih, tri velika oraha, koje su svojim vrednim rukama posadili. Zidine i tri oraha su i sada svedoci da su tu nekada živeli i radili Đuran i Smiljana. Dok je god kamenih zidina i dok se leprša lišće na orasima, i ko god tuda prođe od poznanika u mislima će se sjetiti njih.

MARKO Petrov, rođen je 1884. Umro je vrlo mlad 1914. godine. Doselio se u zaseok Čatrnja. Bio je oženjen Mrđa Todorom iz sela Krnja Jela. U braku su imali sinove: Nidže, Jošić i Ilija, kao i jednu kćerku – Vidu, koja je rođena 1914. godine. Umrla je 1998. godine. Bila je udata za Kecman Draga. Imali su šestoro djece; četiri kćerke i dva sina: Kecman Grozda, Doja, Draja, Mira, Mile i Sreto.

NIDŽE Markov, otišao je kao momak u Francusku, gde je živeo i radio.

JOŠIĆ (Jošo) Markov, rođen 1915.god. Imao je kćer Ljilju koja se odselila u Bihać, a ona ima sina Voja koji živi u Rumi sa svojom porodicom.

ILIJA Markov, poginuo je mlad, jer ga je ubio brat Jošić u međusobnoj svađi.

MILE (''Metre'') Petrov, ( rođen 1866 – 1912.) Oženjen sa Bursać Marom, od Bosanskog Petrovca. U braku su imali sedmoro djece i to: kćerke; Sava i Gospava (Gošica) i sinovi: Jovan, Milan, Ilija, Nikola i Đuro. Sava (Mileva) rođena je 1909. godine. Umrla 1965. Bila je udata za Dragišić Dmitra. U Braku su imali osmoro djece i to: Dragišić Cveta, Živko, Marija, Nevenka, Stoja, Drena, Ostoja i Nedeljko. Gospava (Gošica) Mileva rođena je u selu Smoljani 1912. god. Udala se za Marjanović Luku – Luca. U braku su imali troje djece i to: Marjanović Đorđe, Milan i Bosiljka .

JOVAN Milev, rođen je 1896. godine u Smoljani. Oženjen sa Pavom Marjanović. U braku su imali dva sina i tri kćeri i to: Raković Dmitra, Mara i Milka. Dmitra je rođena u Smoljani. Udala se u selo Krnja Jela za Miljević Dušana. Imaju petoro djece: Miljević Zdravko, Smilja, Roda, Milka i Milena. Mara je rođena 02.01.1927. u Smoljani. Udata u selo Rošovac za Ševu Draga. Živi u naselju Braće Jerković u Beogradu. Imaju troje djece: Ševo Zdravko, Dragica i Olgica. Milka je rođena u Smoljani. Udala se za Majstorović Boška u Ogumači. Imaju četvoro djece: Majstorović Milenko, Draja, Mara i Anđa. Jovanov sin Žarko, u II. Sv. ratu bio je u sastavu snaga SAD – kao komadant brigade u Africi, a drugi je poginuo u letu avionom

MILAN Milev (Metrev), rođen 1897. godine. Poginuo u Francuskoj 1936. godine. Bio je oženjen sa Marjanović Bojom (1898-1981). U braku su imali sedmoro djece i to: kćerke Milena i Draja, sinovi Bogdan (Bobo), Drago, Dane, Stanko i Stevo

ILIJA Milev (Metrev), rođen je u selu Smoljani 1899. godine. Oženjen je Stupar Dmitrom iz zaseoka Tavani. U braku su imali četvoro djece i to: kćerke; Raković Cveta i Gospava i sinovi: Dušan i Blažo.

NIKOLA Milev (Metrev), rođen je u selu Smoljani 1906. godine. Oženjen sa Mikom Latinović iz zaseoka Kapljun. U Braku su imali četvoro djece i to kćerke: Raković Jovanka, Bosa, Mira i sin Mile.

ĐURO Milev (Metrev), rođen je u selu Smoljani 1908. godine. Učesnik je narodno-oslobodilačkog rata od 1942. godine. Borac IV. Krajiške brigade. Bio je izuzetno hrabar i odvažan. U IV. neprijateljskoj ofanzivi oboleo je od tifusa, a umro je februara 1943. godine u svom selu. Slobodu nije dočekao, da se raduje zajedno sa svojom suprugom i mnogobrojnom djecom koju su imali u braku. Bio je oženjen sa Samardžija Bojom, iz sela Bukovača. U braku su imali šestoro djece i to kćerke: Raković Anđa, Đuja, Radojka, Smilja i sinovi: Vlado i Dušan.

BOGDAN (Bobo) Milanov RAKOVIĆ, rođen je 19.12.1923. godine u Smoljani.

Oženjen je sa Marjanović Milkom iz zaseoka Dolovi - selo Krnja Jela. Učesnik je narodnooslobodilačkog rata – pukovnik. Sada živi u Beogradu u naselju Rakovica. Tel. 011- 395-4300, 011-593-300. U braku ima dvoje djece: kćerku Dušanku i sina Milana.

Marta 2000. godine Bogdan (Bobo) je štampao knjigu: RODOSLOV tri porodice RAKOVIĆ od 1860 – 2000. godine.

Dušanka (Duška), rođena je 29.06.1951. godine u Valjevu. Udata za Zotović Stevana iz Beograda. Žive u Beogradu i imaju dvoje djece: Zotović Nikola i Ivana.

MILAN (Mića) Bogdanov, rođen je 14.08.1948. godine u Gornjem Milanovcu. Sada živi u Valjevu. Tel. 014-222-949. Oženjen sa Simić Ružom iz sela Bobova kod Valjeva, rođenom 04.06.1952. godine. Umrla 04.12.1990. godine. Posle njene smrti oženio se Gorbunov Ksenijom iz Valjeva. Iz prvog braka ima kćerku Anu. U drugom braku nema dece – druga žena mu je dovela sina Vanju, koji je krajem XX. vijeka bio student u Beogradu. Ana je rođena 01.03.1970. godine u Beogradu, gde i sada živi – opština Čukarica. Udata za Vukosavljević Predraga iz Beograda. Imaju kćerku: Vukosavljević Katarina.

STEVO Milanov, rođen je 1924. godine u Smoljani, gde je iste godine i umro.

DRAGO Milanov, rođen 1925. godine u Smoljani. Umro iste godine.

DANE Milanov, rođen je 1926. godine u selu Smoljana. Poginuo u NOR-u avgusta 1944. godine. Učesnik u ratu od 1942. godine. Bio je borac i puškomitraljezac u I. Krajiškoj brigadi. Izuzetno hrabar – baš onako kako je u to vreme mladosti odgovaralo. Bio je teško ranjen u borbi kod Travnika. Poginuo je na Mrđinoj Gredi iznad sela Smoljane, od četničkih izdajnika u cvetu svoje mladosti 1944. godine. Slobodu i oslobođenje svoje domovine, kojoj se tako radovao i veselio, nije dočekao, da radost podeli sa svojim najmilijima.

STANKO Milanov, rođen 1928. godine u selu Smoljana. Umro je 1997. godine . Živeo je u Rumi. Tel. 022-427-060. Bio je oženjen sa Zdelar Milicom sa Korduna. U tom braku je imao dva sina: Rada i Bogdana (Bocu). Pošto mu je žena umrla ponovo se oženio sa Mrkić Dankom iz sela Kolunića kod Bosanskog Petrovca. Sa drugom ženom nije imao djece

RADE Stankov, rođen 21.11.1951. godine. Umro je 10.01.1995. godine. Živeo je u Rumi. Tel. 022-423-547, 022-424-114. Bio je oženjen sa Milješić Ljubom od Bosanske Krupe. Imali su dvoje djece: kćerku Danijelu (Seku) i sina Sašu. Danijela (Seka) rođena je 19.03.1975. godine u Rumi. Udata za Vujadinović Radovana iz Rume. U braku imaju jedno dete: Vujadinović Vlada.

SAŠA Radev, rođen je 13.05.1973. godine u Rumi, gde i sada živi. Tel. 022-427-060, 022-474-114. Oženjen sa Mirjanom iz Kraljevaca kod Rume. Imaju kćer Jovanu.

BOGDAN (Boca) Stankov, rođen 04.03.1954. godine. Oženjen je sa Živojinom Konstantinović. Imaju jedno dete: Raković Stanko – Tića.

RAKOVIĆ Bogdanov (Bocin) STANKO - (TIĆA), rođen 19.03.1976. godine u Rumi. Završio srednju školu. Živi i radi u Rumi

Draja (Milana - Mileva), rođena je u Smoljani 04.05.1935. godine. Umrla je 08.07.1983. godine. Bila je udata za Milinković Mitra iz Rume. U braku su imali dve kćerke: Milinković Danica i Milena

Milena (Milana - Mileva), rođena je 1936. godine u selu Smoljani. Udata za Krajinović Čedu u selo Suvaja kod Bosanskog Petrovca. Sada žive u Rumi. U braku imaju dvoje djece: Krajinović Mira i Dragomir.

Gospava Ilije – Mileva (Metreva), rođena je u Smoljani. Bila je udata u Belom Manastiru gde i sada živi. Ima dve kćerke; Raković Blaženka i Raković Marija.

Cveta Ilije - Mileva (Metreva), rođena je u selu Smoljani. Živi u Belom Manastiru. Udata za Jeličić Momčila iz Smoljane. Imaju dvoje dece – Jeličići.

DUŠAN Ilije (Mileva), rođen je 1933. godine u Smoljani. Sada živi u Belom Manastiru. Imaju dva sina: Raković STEVAN i GORAN.

BLAŽO Ilije – Mileva, rođen u Smoljani. Živi u Belom Manastiru. Tel-054-771-861, 031-701-861. Ima dvoje djece: Suzana i JADRANKO. (054-771-861).

MILE Nikole Mileva (Metreva), rođen je 1940. godine u Smoljani. Sada živi u Derventi, kao izbeglica. Tel. 053-334-282. Oženjen je Branković Miljom, rođena 1939. godine. Imaju dvoje djece: Raković DRAGAN i ZDRAVKO.

Jovanka Nikole – Mileva (Metreva)- Raković, rođena 1923. godine u selu Smoljani. Sada živi u Banatskom Velikom Selu. Udata je za Grbić Milu ispod Matjevače – Smoljana, rođen 1921. godine. Umro 1993. godine. U braku su imali dvoje djece i to: Grbić Žarko i Gordana.

Bosiljka (Bosa) Nikolina, rođena 1937. godine u selu Smoljana. Sada živi u Banatskom Velikom Selu. Udata za Mirković Draga, rođenog 1938. godine u selu Belajski Vaganac. U braku imaju jedno dete: Mirković Zorica.

Mira Nikolina, rođena 1948. godine u Novoj Pazovi. Udata za Ševu Nina, iz sela Tiškovac – opština Grahovo. Umro u Nakovu 1998. godine, gde mu porodica i sada živi. U braku imaju dvoje djece: Ševa Milena i Dragoslava.

DUŠAN Đura – Mileva (Metreva), rođen je 1938. godine u selu Smoljana . Iste godine je i umro.

VLADO Đura – Mileva (Metreva) živi u Rumi. Tel. 022-429-600, 022-479-600, 022-425-907. Rođen je 1940. godine u selu Smoljana. Oženjen sa Mrđa Đujom, rođena 1941. godine. U braku imaju dvoje djece: Raković Dušan i Đuro.

DUŠAN Vlada Đurova, rođen 1960. godine u selu Smoljani. Živi u Rumi. Tel. 022-428-252, 022-425-907, 022-431-598. Oženjen sa Zlatom Vereš. Imaju dvoje djece: Raković Vlado i Goran.

VLADO Dušana –Vladova, rođen 1985. godine. Krajem XX. veka – učenik.

GORAN Dušana Vladova – učenik. Rođen 1988. g. Živi sa roditeljima u Rumi.

ĐURO Vlada Đurova, rođen je 1963. godine u selu Smoljani. Oženjen je Zec Milojkom. Nemaju dece. Žive u Rumi. Tel. 022-475-162.

Anđa Đura Mileva (Metreva), rođena je 1933. godine u Smoljani. Sada živi u Engleskoj. Udata za Nestorović Aleksu iz Loznice. U braku nisu imali djece.

Đuja Đura Mileva (Metreva) RAKOVIĆ, rođena je 1935. godine u Smoljani. Udala se za RAKOVIĆ DRAGANA, rođen 1937. godine u selu Krnja Jela. U braku imaju dvoje djece: Raković Đuro i Raković Mirko.

ĐURO DRAGANA i ĐUJE RAKOVIĆ, rođen je 1965. godine u selu Krnja Jela. Oženjen sa Kristinom iz Banja Luke. Imaju dvoje djece:Raković Kristina i Tamara. Kristina Đura Draganova, rođena 1984. godine u Banja Luci – učenica

Tamara Đura Draganova rođena je 1996. godine u Banja Luci.

MIRKO DRAGANA i ĐUJE RAKOVIĆ, rođen 1967. godine u selu Krnja Jela. Od 1998. godine živi u KANADI.

Radojka Đura Mileva (Metreva), rođena je 1943. godine u selu Smoljani. Udata za Erceg Dana, rođenog 1937. godine u Krnjevuši kod Bosanskog Petrovca, gdje i sada žive. U braku imaju dvoje djece: Erceg Novak i Mile.

Smilja Đura Mileva (Metreva), rođena je 1941. godine u selu Smoljani, gde i sada živi. Udata za Vukobrat Dušana. Imaju dvoje djece: Vukobrat Boško i Vlado.

GAJO RAKOVIĆ, bio je sedmi Gavrilov sin – dete iz drugog braka. Imao je sinove: Iliju, Jova i Jefta (Njetu).

ILIJA Gajov – zvani ''MAZAN'', bio je oženjen Vidom Kecman (kćerkom Lukice Kecmana). U braku su imali: Luku – zvanog ''Luče,'' Sakotu – zvanog Sako'' i kćer Ilinku. Ilinka je bila udata za Brkljač Pavla, ali je mlada umrla i nije imala djece.

LUKA (Luče) Ilijin, sa prvom ženom Janjom nije imao djece, dok je sa drugom Bojom imao sina VICA, koji takođe nema svog potomstva.

SAKOTA (Sako) Ilijin, doselio se u zaseok Čatrnja, zajedno sa Lukom (Lučetom) i Stojanom (Stojančićem), gde su se i nastanili. Sako je sa prvom ženom Đujom – rođenom Marjanović, imao četvoro djece i to: Ilinku, Đuju, Bogdana i još jedno, dok je sa drugom ženom Mikom – rođenom Šerbula – imao: Iliju, Ostoju, Stola, Draga, Mića, Đurađa, Savu, Milku i Mariju.

BOGDAN, SAVA, Đuja, Milka i još neka Sakova djeca su mlada pomrla. Marija je rođena 1922. godine. Kasnije se udala za Grbić Dušana i ima: Draška i Ljubinku (Grbić). Ljubinka Grbić udata je za Borivoja Atanackovića i ima: Vanju. Draško Grbić oženjen je Branislavom Boričić iz Crne Gore. Imaju Nikolu i Nevenu.

OSTOJA Sakotin (Sakov), rođen je 1925. godine u Smoljani. Živeo je u Inđiji. Sada živi u Beogradu. Ulica Božidara Adžije 17. Tel. 011-616-867. Sa prvom ženom Marom Radulović ima sina Boška, a sa drugom Persom iz Tetova ima kćer Nadu, koja živi u Americi.

BOŠKO Ostojin sa suprugom Radojkom ima sina SLOBODANA i kćer Nadu.

DRAGO Sakotin ( Sakov), sa Radojkom – rođenom Grbić, živi u Inđiji. 022-555-348. Ima sinove: Mirka i Marinka, kao i kćer Đinu.

MIRKO (Dragov), sa Dragicom – rođenom Skakavac ima: DRAGANA i Mariju.

MARINKO Dragov, sa Jasminom Kening živi u Inđiji. Tel: 022-51-759, 022-565-318, 022-54-102, 022-51-759, 022-555-759. Imaju: NEBOJŠU i NEMANJU.

ĐURAĐ Sakotin (Sakov), rođen je u Smoljani. Sa suprugom Milankom (Biščić) iz Mačve, živi u Inđiji. Ul. Karađorđeva 41. Tel. (022)553-276, 022-621-222, 063-7-198-287. Zaposlen je u ''Elektrovojvodini'' Novi Sad. Imaju sina Aleksandra i kćer Aleksandru, koja je udata za Stevanović Vladislava i ima sina Davida, koji je oženjen Crnogorkom, a žive u Americi.

ALEKSANDAR Đurađev, je oženjen sa Giganom Đurić. Žive u Inđiji.

JEFTO (Njeta – Gajov, imao je kćeri: Stanicu, Maricu, Savicu i Vasiliju. – Stanica je udata za Lipić Trivuna iz Srnetice. Imaju sinove: Đurađa i Nikolu. - Marica je udata za Lakića iz Šljivara kod Bosanskog Petrovca. Imaju sina Sava, koji je živeo u Bosanskom Petrovcu.

- Savica je živela sa Mrđa Dakom. Imaju: Dragicu, Pera, Sima i još jednog – koji je poginuo u I. Svetskom ratu.

- Vasilija je živela sa Grbić Jovom, koji je poginuo u II. Svetskom ratu – ubili ga Nemci kod ''Korita''. Imala je sinove: Miloša i Svetka, koji su poginuli u II. Svetskom ratu, te kćeri: Joku, Savu i Olgu. - Sava je udata u Rašnovac, a Olga u Kapljuvu.

- Joka ima: Dušana, Svetka, Stanu, Milevu i Dragicu.

- Stana je udata za Milana Grbića, a imaju Jovicu.

- Dragica je udata za Đumić Iliju, a Mileva za GOJKA RAKOVIĆA. (Gojko potiče od Grbića - odnosno od RAKOVIĆA po ženskoj liniji).

Pero Mrđa (Dakov i Savičin – rođ. RAKOVIĆ) imao je sinove: Đorđa i Dušana.

Dušan Perov – Mrđa, kasnije se oženio STEVANIJOM RAKOVIĆ, čime se ponovo ponavlja bračna veza među RAKOVIĆIMA, ali po ženskoj liniji.

Reputation : 4 Datum upisa : 02.04.2013

LI. R A K O V I Ć I I Z P R I B O J A

Selo RAKOVIĆI kod Pribojske Banje je kolevka jednog bratstva RAKOVIĆA koji slave SVETOG ĐORĐA – ĐURĐEV DAN.

Neki RAKOVIĆI tvrde da ih ima dva bratstva (oko 50 kuća) koja su većinom naseljena u opštini Priboj, mada ih ima i iseljenika u druge krajeve Srbije, Evrope i dalje. Sebe nazivaju BELIMA i CRNIMA, ali kako slave istu krsnu slavu moguće je da potiču od istog pretka. Inače skoro svi tvrde da su Crnogorskog porekla i da su potomci RAKA KOVAČEVIĆA – koji je imao dva sina: GLIGORIJA (Gliša) i SPIRIDONA - (moguće je da je imao još djece). Potomci ovih RAKOVIĆA tvrde i veruju da su im se preci za koje znaju doselili negde iz Vasojevića – od Berana ili Andrijevice, ali ima i mišljnja od strane nekih potomaka da su se doslili iz okoline Nikšića ili Trebinja, odnosno iz Hercegovine – iz Banjana kod Grahova. Čak misle da je taj RAKO imao još najmanje tri brata ili sina, od kojih se jedan naselio u okolini Kolašina, drugi u okolini Mojkovca, a treći u okolinu Berana, dok se RAKO naselio u Srbiju u okolini Priboja, odnosno u jednom selu kod Pribojske Banje – koje je kasnije po njemu dobilo ime RAKOVIĆI.

Neki veruju da je taj RAKO bio brat Save Kovačevića – što verovatno nije tačno jer je Sava Kovačević bio znatno mlađi – čak za nekoliko kolena od RAKA.

Moguće je da se taj RAKO dva puta ženio i da je pored navedena dva sina: GLIGORIJA i SPIRIDONA imao još djece.

Isto tako, s obzirom da neki smatraju da nisu u istom srodstvu, moguće je (što nije utvrđeno) da su postajala dva RAKA od kojih su nastala ova dva bratstva i da je drugi RAKO imao sina STEVANA – koji je imao četiri sina: UROŠA, JOVIĆA, MILIĆA i MARIĆA.

Neki RAKOVIĆI čak tvrde da se taj drugi RAKO, dva puta ženio, te da je pored STEVANA imao još dva sina i to: MILIĆA i ĐOKA – čiji potomak je STAMENKO RAKOVIĆ iz Priboja – (ul. 37. divizije broj 23).

Prema nekim predanjima koja su se prenosila sa kolena na koleno RAKO je došao iz Crne Gore, zbog siromaštva, na imanje nekog age – jer su u to vreme age i begovi davali svoja imanja na obradu uz određenu nadoknadu – uglavnom u žitu.

Mogli su se tu doseliti od Berana (Gornjih sela ili Lubnica) i neki RAKOVI potomci i naseliti se u nekim selima Pribojske opštine, po kojima je čak i selo dobilo ime RAKOVIĆI – što je verovatno značilo da je bilo više njih koji su tu živeli, a kasnije se raseljavali u Pribojsku Banju i okolna sela Pribojske opštine.

Poznato je takođe, da se onaj RAKO u Lubnicama (u Vasojevićima) nastanio na agitalsku zemlju, a tu činjenicu i to predanje – duboko je ukorenjeno u sve potomke tih RAKOVIĆA – pa prema tome moguće je da se radi o istom RAKU – rodonačelniku ovih bratstava.

Ali s obzirom da ovi RAKOVIĆI slave ĐURĐEV DAN ove činjenice ne idu u prilog ovim iznetim tezama – izuzev ako neki od njih kasnije nisu promenili slavu, što je sasvim i moguće, a da su se prozvali Kovačevići – ne sasvim slučajno jer je poznato da su se RAKOVIĆI u Gornjim selima u velikom broju bavili kovačkim zanatom jer je tamo i postajao neki manji rudnik, kako je već napred izneto, a što je utvrdio i Milisav Lutovac u svojim istraživačkim delima – istražujući pleme Vasojeviće, odnosno Rožaje i Štavicu, gde navodi da su se RAKOVIĆI bavili većinom kovačkim zanatom, odnosno obradom gvožđa. Isto tako i rudnik ''Brskovo'' bio je u neposrednoj blizini njihove naseobine.

Isto tako, na obroncima Mokre Gore, Rudog i Višegrada, kao i nekim selima Pribojske opštine: Belim Brdima, Sjeverinu itd. - ima RAKOVIĆA koji slave SVETOG NIKOLU, a svi uglavnom tvrde da poreklo vode od Berana – u Crnoj Gori.

( I. F A M I L I J A)

Prema predanju i sjećanju ovih RAKOVIĆA iz Pribojske Banje - RAKO je imao tri sina: STEVANA ili (Stefana) i još dvojicu – čija imena nisu upamćena – (moguće je, ali nije utvrđeno niti dokazano, da su to bili GLIGORIJE i SPIRIDON) ali se pamti da jedan od njih navodno nije imao svog potomstva, a od druge dvojice su potomci nazvani ''BELI'' i ''CRNI'', ali nije poznato zbog čega su dobili te nadimke, - (verovatno zbog boje tena).

STEVAN Rakov, imao je sina Uroša – dok neki tvrde da je imao još trojicu: Jovića, Milića i Marića.

UROŠ Stevanov, sa suprugom Stanom imao je tri sina: Sretena (Sreta), Tihomira i Jovana.

SRETEN (Sreto) Urošev – RAKOVIĆ, živeo je u Pribojskoj Banji. Imao je kćer Savku – udatu u selo Jabuka i sinove: Stevana, Dobrisava, Nedeljka, Miliju, Milovana (Miša), Radivoja (Rada) i Radenka.

STEVAN Sretenov (Sretov), živeo je u Pribojskoj Banji. Sa suprugom Tanom imao je pet sinova: Svetomira (Cveja), Dragomira, Dragojla, Radivoja (Lala) i Ljubomira (Ljuba), kao i tri kćerke: Milinu (Milu) – udatu u Đuraškoviće, a ona ima dve kćerke: Ljubicu i Dušicu, Ranislavu (Radu)- udatu u Glavonjiće, a ona ima: Slavicu i Mila i JULKU (Julu) – koja se udala za MILUTINA (Obradovog) RAKOVIĆA – iz drugog bratstva – koji nisu u krvnom srodstvu sa ovim bratstvom RAKOVIĆA. Oni imaju sina MIROLJUBA (RAKOVIĆ).

MIROLJUB Milutinov je oženjen. Sa suprugom živi u Priboju. Tel. 033-53-644 i Đenovićima - Tel. 088-676-183.

SVETOMIR (Svejo) Stevanov, sa suprugom Stanikom ima: Živorada (Žiku) i Dragana.

ŽIVORAD (Žika) Svetomirov, sa suprugom Radom ima sinove: DANILA i RADMILA.

DRAGAN Svetomirov, sa suprugom Ljiljom živi u Priboju. Tel. 033-53-330. Imaju kćer Jelenu i sina BRANISLAVA.

DRAGOMIR Stevanov, sa suprugom Milevom ima sina Dragana i kćer Ljiljanu – koja je udata u Sredojeviće kod Prijepolja i ima dva sina: Ivana i Aleksandra.

DRAGAN Dragomirov, sa suprugom Ljiljanom živi u Pribojskoj Banji. Tel. 033-55-333. Imaju kćerku Vesnu i sina DUŠANA (Duška) – koji živi u Francuskoj.

DRAGOJLE Stevanov nema djece. Živeo je u Šveckoj i Americi.

RADIVOJE (Lale) Stevanov, je ne oženjen i takođe nema svog potomstva. Živi u selu Potpeć kod Priboja. Tel. 033-35-701.

LJUBOMIR (Ljubo) Stevanov, sa suprugom Radovankom (Radom) živi u Beogradu. Tel. (011)-155-623. Imaju kćer Biljanu – udatu u Ljubiće i sina ALEKSANDRA.

DOBRISAV Sretenov, 011-585-266. Ima sina Milovana i kćeri: Božanu – udatu u Gogiće, koja ima: Dragana i Tanju, Radivojku – u Puzoviće, a ima: Slavišu i Slađu, Jovanku – udatu u Šaponjiće, a ima sina Milana i jednu kćer i Dobrivojku – udatu u Tomiće, koja ima tri kćeri: Slavicu, Jelenu i Gordanu.

MILOVAN Dobrisavljev, sa suprugom Dragom – koja je rodom od Babića, živi u Pribojskoj Banji. Tel. 033-56-401. Imaju dva sina: RADOJKA i MILANKA – koji se nisu ženili.

NEDELJKO SRETENOV (Sretov), ima tri sina: Dušana, Rajka i Mirka ( Mila), te kćeri: Radmilu – udatu u Staniće, a ona ima sina Radišu i kćeri: Milinu, Radinu i Draganu, Jovanku – udatu u Pantoviće, koja ima sina Slavka i kćer Slavojku, koja živi u Užicu, Borku – udatu u Popoviće, a ona ima sina Miroslava i kćer Marinu (Macu) i Draginju – udatu za Spasoja Papana iz Petrovca na moru (Buljarica), koja ima dva sina: Nenada u Podgorici i Predraga u Priboju.

DUŠAN Nedeljkov, sa suprugom Milenom - koja je rodom od Smiljanovića iz Kamene Gore kod Prijepolja, živi u Priboju. Tel. 033-53-394. Imaju kćeri: Mirjanu i Gordanu – udatu u bratstvo Pajdiće. Živi u Novom Sadu, a ima jednu kćerku.

MIRKO Nedeljkov, sa suprugom Vojkom živi u Priboju. Tel. 033-51-596. Imaju dve kćerke: Snežanu – udatu u Užicu, koja ima jednu kćerku i Svetlanu – koja živi u Baru.

RAJKO Nedeljkov, živi u Priboju. Tel. 033-52-186. Sa suprugom Natalijom – koja je rodom od Ivanovića ima sina DEJANA i dve kćeri (bliznakinje): Dejanu – udatu u Bijelo Polje, koja ima jednog sina i Bojanu – koja je udata i živi u Arilju.

MILIJA (Mišo) SRETENOV (Sretov) ima: Živka, Vidomira (Lacka), Radovana i kćer Vilu – koja se dva puta udavala i iz oba braka ima po jednog sina.

ŽIVKO Milijin, ima kćer Mirjanu i sina ALEKSANDRA.

VIDOMIR (Lacko) Milijin, ima kćeri: Vidomirku i Slađanu, kao i sina SRĐANA.

RADOVAN Milijin ima dve kćerke: Vericu – udatu u Kragujevcu i Mariju – udatu u Priboju.

RADIVOJE (Rade) Sretenov (Sretov), ima sina Radenka i dve kćeri.

RADENKO Radivojev, sa suprugom Vinkom živi u Pribojskoj Banji. Tel. 033-54-848. Imaju troje djece: Milinu, Milenu i sina Milojka.

MILOJKO Radenkov (Radev), sa suprugom Vericom živi u Pribojskoj Banji. Tel. 033-54-848. Imaju dva sina: ALEKSU i ANDRIJU.

TIHOMIR Urošev RAKOVIĆ, sa suprugom Vidom ima sinove: Stanišu, Rajka i Krsmana.

STANIŠA Tihomirov, mlad je poginuo 1949. godine, kao milicioner i nema svog potomstva.

RAJKO Tihomirov, sa suprugom Angelinom ima dva sina: Petra (Pera) i Momira, kao i kćeri: Jelenu i Milojku – koja je mlada umrla - kao dete.

PETAR (Pero) Rajkov, sa suprugom Lelom, živi u Priboju. Tel. 033-51-594, 033-55-070- Imaju sina Aleksandra i dve kćeri: Olgicu – udatu u Rudo i Oliveru – udatu u Miloviće u Užičkoj Požegi. Ona ima kćerku Jovanu.

ALEKSANDAR Petrov, sa suprugom Vlatkom živi u Priboju. Tel. 033-54-097. Po profesiji su oboje lekari, zaposleni u Priboju. Imaju dve kćerke: Anu i jednu rođenu meseca maja 2007. godine.

MOMIR Rajkov, živi u Hrvatskoj – u Puli. Oženjen je Italijankom – sa kojom ima kćer Gordanu – koja je udata i živi u Italiji. Sa drugom Božanom ima kćer Aleksandru ( Sandru) koja živi u Puli.

KRSMAN Tihomirov, sa suprugom Darinkom ima sina Ratomira i dve kćeri: Staniku – udatu u Radoviće, koja ima kćerku Draganu i sina Dragana i Ljubinku – udatu u Poliće, a ona ima kćer Veru i sinove: Velizara i Vitomira.

RATOMIR Krsmanov, sa suprugom Višnjom živi u selu Suvo Polje. Tel. 033-53-167, 033-56-364. Imaju dva sina: Jovicu i Novaka, kao i kćer Dušicu – udatu u Babiće, koja ima: Mladena, Marka i Božidara – rođenog na BOŽIĆ 2003. godine.

JOVICA Ratomirov, rođen je 1972. godine. Živi u Priboju – ne oženjen. Tel. 033-54-047.

NOVAK Ratomirov, sa suprugom Zoricom živi u Priboju. Tel. 033-55-916. Imaju sina SAŠU.

( II. F A M I L I J A )

GLIGORIJE (Glišo) RAKOVIĆ, imao je tri sina: Pavla, Nikolu i Iliju.

PAVLE Gligorijev, dva puta se ženio: Sa suprugom Milosavom imao je sina Jovana i kćeri: Jovanu i Veselinku (Vesu). Sa drugom ženom Maricom imao je Mirka i Dika.

JOVAN Pavlev RAKOVIĆ, sa suprugom Ivkom živeo je u selu RAKOVIĆI kod Pribojske Banje. Imao je sinove: Radovana, Miladina, Đorđa (Đola), Vita i još neke (koji su mladi umrli), kao i kćeri: Dobrinku, Julku i Radisavu.

RADOVAN Jovanov, je poginuo u ratu i izgleda da nije imao potomstva.

MILADIN Jovanov, sa suprugom Milicom (Micom) imao je: Radoja, Vidoja, Nenada, Stanka i Slavka, kao i kćer Mirjanu – udatu u Simoviće, koja je imala sina i kćer.

RADOJE Miladinov, sa suprugom Novinkom (Novkom), ima kćer Tanju.

VIDOJE Miladinov, sa Petrom ima sina ŽELJKA.

NENAD Miladinov, sa Milkom ima sina BORISA i kćer Bojanu – koja je udata i živi u Americi.

SLAVKO Miladinov, sa Vojkom ima sina RADOŠA i kćeri: Mariju i Slađanu – koje žive u Arilju.

STANKO Miladinov, sa Vericom ima kćerku Marijanu (Marinu) i sina MILADINA.

ĐORĐE (Đole) Jovanov, sa suprugom Milijanom živeo je u Priboju. Imaju sinove: Ljubomira, Radomira, Radovana i Jovana, kao i kćer Gordanu – koja je bila udata za Pijevčević Slobodana i imala dve kćeri: Slavicu i Dušicu – udatu za Jugoslava Garovića, a ona ima sina Danila.

LJUBOMIR Đorđev, sa suprugom Stanojkom – koja je rodom od Stanojevića, živeo je u Priboju. Tel. 033-52-959. Imaju dve kćeri: Jelenu – udatu za Roberta Šipoša u Vojvodini, koja ima dve kćerke: Katarinu i Juliju i Mariju – udatu za Milana Božića, a ona ima sina Bogdana i kćerku Anđeliju.

RADOMIR Đorđev, sa suprugom Tomislavom – koja je rodom Ukrajinka, od familije Vasilišin živi u Novom Sadu – ulica Cara Lazara 83. Tel. 021-636-0008. Imaju kćer Svetlanu – rođenu 1976. godine i sina ĐORĐA – koji je predsednik Opštine - Novi Sad, a rođen 1980. godine.

RADOVAN Đorđev, sa Ružom živi u Pribojskoj Banji. Imaju sina Aleksandra i kćer Biljanu.

ALEKSANDAR Radovanov, sa suprugom Milkom – koja je rodom od Jeličića, živi u Pribojskoj Banji. Tel. 033-54-097. Imaju tri sina: STRAHINJU, SRĐANA i DESPOTA.

JOVAN Đorđev, sa suprugom Ružicom – koja je rodom od Tadića, živi u selu Potpeć – kod Pribojske Banje. Tel. 033-56-978. Imaju dva sina: Sava i BRANISLAVA.

SAVO Jovanov, sa suprugom Zoricom – koja je rodom od Mijailovića iz Loznice, a imaju kćerku Anju.

MIRKO Pavlev, sa suprugom Mirosavom (Mirom) imao je sina Milorada.

MILORAD Mirkov, živi u Čačku. Tel. 032-844-203. (u Priboju – 033-56-549). Sa suprugom Miljanom ima tri sina: Miljka, Mirka i Milanka.

MILJKO Miloradev, rođen je 1968. godine. Živi u Priboju. Tel. 033-56-549.

MIRKO Miloradev, takođe živi u Priboju. Nije oženjen. Tel. 033-56-549.

MILANKO Miloradev, sa suprugom Milankom živi u Priboju. Po profesiji je muzičar. Te. 033-56-549. Imaju kćerku Mariju.

DIKO Pavlev, sa suprugom Stanom imao je kćer Darinku – udatu u Stanojeviće i sedam sinova: PAVLA – koji je jedino ostao živ, MILUNA, VASA i još četvoricu – koji su umrli kao djeca.

PAVLE Dikov, sa suprugom Anđelijom – koja je rodom od Penezića, nije imao djece. Ona živi u Pribojskoj Banji. Tel. 033-57-568.

Svi osim Radomira i Đorđa žive u Pribojskoj Banji i Priboju.

( III. F A M I L I J A )

Ovo bratstvo potiče od RAKA KOVAČEVIĆA (navodno od brata Save Kovačevića – što verovatno nije tačno jer je Sava znatno mlađi, bar za nekoliko kolena od RAKA). Poreklo vode iz Crne Gore – prema predanju od Vasojevića ili Andrijevice, ali ima i mišljenja od strane nekih potomaka, da su doseljeni iz okoline Nikšića ili Trebinja – odnosno Hercegovine. Ima ih oko pedeset domaćinstava. Većina ih živi u regionu opštine Priboj.

Slave SVETOG ĐORĐA – ĐURĐEV DAN.

RAKO KOVAČEVIĆ, imao je dva sina: GLIŠA i SPIRIDONA. Njihovi potomci su: Budo – koji ima Voja, Vitomir – koji ima Duška, Velimir – koji ima DIKA, a on DEJANA (koji je poginuo), Milomir – koji ima Vidosava i još dva brata, Rajko – koji ima Petra u Pribojskoj Banji i Momira (u Puli). Rajkov brat je Staniša itd

Njihov rod je LJUTOMIR u Kovinu, a SPIRIDONOVA kćer Milica je majka ANE BEKUTE.

SPIRIDON RAKOV – (Raković), imao je sinove: Branka i Slobodana, te kćer Milicu – udatu za Branka (Brana) Polića u Priboju – (majka Ane Bekute).

BRANKO Spiridonov, živeo je u Priboju. Tel. 033-55-227. Sa suprugom Desankom ima sinove: Slavoljuba, Dragoljuba, Desimira i Žarka, kao i kćerku Danicu – koja je umrla kao dete.

SLAVOLJUB Brankov, živi u Priboju. Tel. 033-54-919. Sa suprugom Mladenom – koja je rodom od Šeića iz Vršca, ima dve kćerke: Draganu – koja je završila fakultet za jezike i književnost, a radi kao lektor u dnevnom listu ''KURIR'' u Beogradu (Tel. 011-241-7573) i Gordanu – koja je završila arheološki fakultet takođe u Beogradu.

DRAGOLJUB Brankov, živi u selu Pakovraće kod Čačka. Tel. 032-890-409, 032-890-334. Trenutno živi i radi u Nemačkoj. Sa suprugom Danicom ima kćeri: Violetu i Mirjanu. Žive u Nemačkoj.

DESIMIR Brankov, (033)-55-227. Ima sinove: DRAGANA – koji studira u Beogradu i MARKA – u Priboju.

ŽARKO Brankov, je oženjen. Sa suprugom Aleksandrom živi u Beogradu. Tel. 011-153-417. Još nema djece.

SLOBODAN Spiridonov, sa suprugom Milicom živi u Priboju. Tel. 033-51-679. Imaju sina Zorana i kćer Ilinku – udatu za Italijana. Sa mužem Robertom živi u Nemačkoj, a imaju kćerku Laru.

ZORAN Slobodanov, oženjen je Nemicom - Vanesom. Žive u Nemačkoj i imaju sina MILANA.

( IV. F A M I L I J A )

U Pribojskoj Banji – u selu RAKOVIĆI – zaseok SUVO POLJE, živeo je GLIGORIJE (GLIŠO) RAKOVIĆ – jedan od potomaka RAKA KOVAČEVIĆA. Njihova krsna slava je SVETI ĐORĐE - ĐURĐEV DAN.

Njegovi potomci znaju da vode poreklo iz Vasojevića, gde je živeo RAKO sa jednim bratom, ali im nije poznato dali se taj RAKO tu i doselio, ili su se doselili samo njegovi potomci.

GLIGORIJE (GLIŠO) RAKOVIĆ, imao je sinove: Iliju, Nikolu i Pavla. Nije poznato da li je imao još djece.

ILIJA Glišov, sa suprugom Biljanom imao je dva sina: Milorada i Milana, kao i kćer Angelinu – udatu za Miluna Kapetanovića u Donjoj Bistrici. Ona ima tri sina i pet kćeri: Radivoja, Mila, Milana, Jelenu, Desu, Milicu, Radosavu i Dostanu.

MILORAD Ilijin, sa suprugom Đurđijom imao je sinove: Iliju, Zdravka, Dobromira i Dragoslava, kao i kćer Mariju (Maru) – udatu u Žarkoviće u Pribojskoj Banji. Ona ima sina Dragišu i kćeri: Andrijanu i Milinu.

ILIJA Miloradev, sa suprugom Radinkom živi u Priboju. Tel. 033-52-771. Imaju sina Miroslava i kćer Olgicu – udatu u Milinkoviće, a ona ima sina Aleksu. Zaposlena je kao službenica na pošti u Novom Sadu, a živi u Futogu.

MIROSLAV Ilijin, sa suprugom Ljubinkom živi u Subotici. Tel. 024-520-555. Imaju sina PETRA i kćer Anđelu.

ZDRAVKO Miloradev, sa suprugom Vinkom živi u selu Potpeć. Tel. 033-56-393. Imaju sina Vidosava.

VIDOSAV Zdravkov, sa suprugom Nadeždom ima sina NEMANJU.

DOBROMIR Miloradev, sa suprugom Radom – koja je rodom od Ljubojevića iz sela Čelice kod Nove Varoši – živi u selu Rakovići kod Pribojske Banje. Tel. 033-56-892. Imaju dve kćeri: Biljanu – udatu u Poliće u selu Brezna kod Priboja. Ona ima dva sina: Miljana i Milojka. Druga kćer Miljana – udata je u Stanojeviće u Priboju. Ima kćer Aleksandru i sina Đorđa.

DRAGOSLAV (Lule) Miloradev, sa Milenom – koja živi u Beogradu, ima sina ALEKSANDRA koji je ne oženjen i kćer Aleksandru - (Sanju)– ne udatu. Tel. 011-318-8920, ( u Priboju: 033-52-544, 033-54-182).

MILAN Ilijin RAKOVIĆ, sa suprugom Nerandžom živi u selu RAKOVIĆI kod Pribojske Banje. Tel. 033-56-408. Imaju dva sina: Bogosava i Pavla, kao i četiri kćeri: Belu – udatu u Ivanoviće, Milisavu – u Boškoviće, Jelu – u Radoviće i Ljubicu (Ljubu) – u Ćirkoviće.

BOGOSAV Milanov, sa suprugom Milivojkom živi u Pribojskoj Banji – zaseoku Suvo Polje. Tel. 033-52-704. Imaju tri kćerke: Veliborku (Velu) – udatu u Otaševiće, Mirjanu (Miru) – udatu u Pujoviće u Kratovu i Ljiljanu (Ljilju) – udatu u Guduriće u Kratovu.

PAVLE Milanov, sa suprugom Vojkom živi u selu RAKOVIĆI. Imaju sina Zorana i kćer Zoricu – udatu u Nestoroviće na Zlatiboru. Ona ima dva sina: Ratka i Radojicu.

ZORAN Pavlev, sa Snežanom živi u selu RAKOVIĆI. Tel. 033-56-385. Imaju dvoje djece: Milicu i MILANA.

NIKOLA Gligorijev RAKOVIĆ, sa suprugom Jelkom imao je dva sina: Gligorija (Gliša) – koji je dobio ime po dedi i Vukadina (Vula).

GLIGORIJE (Glišo) Nikolin, takođe je živeo u Pribojskoj Banji. Dva puta se ženio. Sa Julijanom (Julkom) imao je dva sina: Jefta i Boža, a sa Radojkom: Radomira i Miodraga, kao i četiri kćeri: Zorku, Andrijanu, Dragu i Božanu ?.

JEFTO Glišov, živeo je u Pribojskoj Banji. Takođe se dva puta ženio. Sa prvom suprugom Marijom imao je dva sina: Cvetka i Miroslava, a sa drugom Danojlom imao je sina Vladimira i kćeri: Gospavu – udatu za Radoicu Puzovića, koja ima Branislava i Ivicu i Jelu – udatu za Slavka Šćepovića, koja ima dve kćeri: Mariju i Zoru.

CVETKO Jeftov, živi u Priboju. Tel. 033-53-186, 033-54-527. Sa suprugom Sofijom ima dva sina: Radojka i Milosava.

RADOJKO Cvetkov, živi u Priboju. Tel. 033-53-186. Sa suprugom Koviljkom ima sina ALEKSANDRA.

MILOSAV Cvetkov, takođe živi u Priboju i Pribojskoj Banji. Tel. 033-54-527, 033-54-173. Dva puta se ženio. Sa suprugom Vesnom ima sina IGORA. Sa drugom ženom Borkom ima kćer Snežanu.

MIROSLAV Jeftov, sa suprugom Katicom živi u naselju Sesvete u Zagrebu. Tel. 01-201-2037. Imaju dve kćeri: Branku – koja živi sa roditeljima u Zagrebu i Tatjanu – koja je udata za Duška Cincovića u Pribojskoj Banji, a ima sina Damljana.

VLADIMIR Jeftov, sa suprugom Radinom živi u Priboju i Pribojskoj Banji. Tel. 033-53-196, 033-54-194. Imaju dva sina: Mirka i Slavka.

MIRKO Vladimirov, sa suprugom Slavicom, koja je rodom od Samardžića iz Krivošija kod Kotora, živi u Priboju i Pribojskoj Banji. Tel. 033-51-596, 033-54-194. Imaju kćerku Marijanu i sina GORANA.

SLAVKO Vladimirov, sa suprugom Brankom živi u Priboju. Tel. 033-53-196, 033-56-294, 033-46-211. Imaju dve kćerke: Jovanu i Saru.

RADOMIR Glišov, sa suprugom Radom živi u selu Mažići kod Pribojske Banje. Imaju dva sina i tri kćeri: Miluna, Milutina, Milinu – udatu za Nikolu Bakovića, Radinu – udatu u Bojoviće i Dobrilu – udatu u bratstvo Tabaice.

MILUN Radomirov, sa suprugom Desom živi u selu Mažićima. Imaju jednu kćer i sina GORANA.

MIODRAG (Mile) Glišov, sa suprugom Borkom živi u Pribojskoj Banji i Priboju. Tel. 033-53-910. Imaju sinove: Dobrisava (Dobrivoja), Gligorija (Gliga) i Gojka, kao i kćeri; Dobrinu – udatu u Jelisavljeviće u Požegi i Milojku – udatu za Dragića Bojanića u Priboju, a ima Vladana i Bojana.

DOBRISAV Miodragov, sa suprugom Slobodankom živi u Beogradu. Tel. 011-585-266, 011-256-1309. Nemaju djece.

GLIGORIJE (Glišo) Miodragov, sa suprugom Zoricom živi u Pribojskoj Banji. Tel. 033-57-729. Zaposlen je i radi kao sekretar mesne kancelarije u Pribojskoj Banji.

Ima sina Mladena i kćer Mladenku.

MLADEN Gligorija (mlađeg), rođen je 26.07.1985. godine. Živi u Pribojskoj Banji. Tel. 033-57-729.

GOJKO Miodragov, živi u Sutomoru. Supruga Borka 033-56-877. iz Priboja – rodom je od Milića. Tel. 085-337-3900, 067-57-23-97. Ima kćerku Mirjanu (Miru) i sinove: MIODRAGA (Mikicu) i GORANA.

VUKADIN (Vule) Nikolin RAKOVIĆ, ima sina Spiridona.

SPIRIDON Vukadinov, sa suprugom Ilinkom živeo je u selu RAKOVIĆI kod Pribojske Banje. Imali su dva sina. Branka i Slobodana, kao i kćeri: Milenu, Desu, Zagu. Trnjinu i Milicu – koja je udata u Poliće, a majka je naše poznate i popularne pjevačice ANE BEKUTE iz Priboja.

BRANKO Spiridonov, sa suprugom Desankom (Desom) živi u Priboju.Tel. 033-55-227. Imaju sinove: Slavoljuba (Slavka), Dragoljuba, Desimira (Dejana) i Žarka, kao i kćerku Danicu – koja je umrla kao dete.

SLAVOLJUB Brankov, živi u Pribojskoj Banji. Tel. 033-54-919. Sa suprugom Mladenom – koja je rodom od Šeića iz Vršca, ima dve kćerke:Draganu – koja je završila fakultet za jezike i književnost, a radi kao lektor u dnevnom listu ''KURIR'' u Beogradu. Tel. (011-241-7573) i Gordanu – koja je završila arheološki fakultet, takođe u Beogradu.

DRAGOLJUB Brankov, živi u selu Pakovraće kod Čačka. Tel. 032-890-409, 032-890-334. Trenutno živi i radi u Nemačkoj. Sa suprugom Danicom ima kćeri: Violetu i Mirjanu. Žive u Nemačkoj.

DESIMIR Brankov, (033-55-227. Ima sinove: DRAGANA – koji studira u Beogradu i MARKA – u Priboju.

ŽARKO Brankov je oženjen. Sa suprugom Aleksandrom živi u Beogradu. Nemaju djece.

SLOBODAN Spiridonov, sa suprugom Milicom živi u Priboju. Tel. 033-51-679. Imaju sina Zorana i kćer Ilinku – udatu za Italijana. Sa mužem Robertom živi u Nemačkoj, a imaju kćerku Laru.

ZORAN Slobodanov, oženjen je Nemicom – Vanesom. Žive u Nemačkoj i imaju sina MILANA.

( VI. F A M I L I J A )

Ova grana, odnosno ogranak Rakovića potiče od Milića i Jovića RAKOVIĆA – potomaka RAKA Kovačevića, koji je poreklo vodio negde iz okoline Nikšića ili Trebinja, ali i prema mišljenju nekih potomaka iz Vasojevića – od Berana ili Andrijevice (najverovatnije iz Lubnica – koje su između ova dva grada). Slave SVETOG ĐORĐA - ĐURĐEV DAN.

RAKO je imao sina Stevana.

STEVAN Rakov, imao je sinove: Milića, Jovića, Marića i Uroša.

MILIĆ RAKOVIĆ, je imao sina Vasa, koji je možda imao još braće, ali se njihova imena ne pamte, pa mnogi smatraju da je bio jedinac, dok drugi misle da je imao i MIHAILA - što nije utvrđeno. Živeli su na Suvom Polju – kod Priboja.

VASO Milićev, je imao: Boža, Radovana, Andriju (Andra) i Dušana, kao i kćeri: Smiljku – udatu u Žarkoviće, Novku – u Živkoviće na Zlatiboru i Neru u Drčaliće.

BOŽO Vasov, je imao: Aleksandra, Vidosava, i Desimira, te kćeri: Radu – udatu u Perišiće, Nadu u Petroviće, Vidomirku u Glišoviće i Stojku u Vučenoviće.

ALEKSANDAR Božov, ima: DRAGANA i BOJANA.

VIDOSAV Božov, živeo je u Bosni. Ima kćer Gordanu – udatu u Bosni i sinove: IGORA – koji je još ne oženjen i MILANKA – koji živi u Kanadi.

DESIMIR Božov, 033-52-761. Ima dve kćeri: Danijelu i Svetlanu.

RADOVAN Vasov, ima sinove: Stamenka (Caneta), Momira i Rastka, te kćeri: Jagodu – udatu u Mikoviće, Jelu u Cincoviće, Desu u Janoviće i Julijanu (Julu) u Đaiće.

MOMIR Radovanov živi u Pribojskoj Banji. Sa suprugom Milicom ima sinove: Predraga i Radovana.

PREDRAG Momirov, živi u Pribojskoj Banji. Ima kćer Tijanu i sinove: RADA i DARIJA.

RADOVAN Momirov, nije ženjen.

ANDRIJA (ANDRO) Vasov, sa suprugom Dragojlom ima sina Ljubomira (Ljuba) i kćer Milku (Milkicu) – koja je udata i živi u Mladenovcu.

LJUBOMIR (Ljubo) Andrijin (Androv), profesor je fizike i hemije. Sa suprugom Dušankom – koja je takođe profesor Srpskog i Ruskog jezika, živi u Leskovcu. Tel. 016-243-603. Imaju sina Aleksandra i kćer Mikicu.

ALEKSANDAR Ljubomirov (Ljubov), sa suprugom Ivom živi u Nišu. Inače je dugogodišnji poznati svetski prvak, šampion i as u atletici - (brzom hodanju). Imaju sina ALEKSANDRA (ACA).

MARIĆ RAKOVIĆ, imao je sina Spasoja.

SPASOJE Marićev, imao je sinove: STANOJA i TANASIJA (Taneta).

JOVIĆ Stevanov RAKOVIĆ, imao je sina Vojislava (Voja), Sretena (Sreta), Vasa, Đorđija (Đoka) i jednu kćer – koja je bila udata u Orašcu. Neki potomci veruju da je imao i MOMIRA (što nije utvrđeno).

VOJISLAV (Vojo) Jovićev, imao je sinove: Milivoja, VLADIMIRA (Vlada), Budimira (Buda) i Ljubomira (Ljuba), te kćeri: Jelenu – udatu u Prčetiće, a ona ima dve kćeri: Malinu i još jednu. Druga Vojova kćer Draga – udata je u Derikonjiće, a ima šest sinova: Vasa, Mića, Miladina, Dobrivoja, Mila i još jednog.

MILIVOJE Vojov, sa suprugom Rajkom živi u Pribojskoj Banji. Tel. 033-56-408. Imaju sinove: Marka i Miloša, kao i kćeri: Milenu – udatu u Lazarevcu, Živanu – udatu u Beograd i Radovanku – udatu u Sloviće u selu Breza kod Priboja.

MARKO Milivojev, sa suprugom Milojkom živi u Pribojskoj Banji. Tel. 033-56-885. Imaju sina Žarka i kćer Vesnu – udatu u Guduriće u selu Kratovu. Ona ima dva sina: Nikolu i Nebojšu.

ŽARKO Markov, sa suprugom Kićom živi u Priboju. Imaju dva sina: MIROSLAVA i MIHAILA.

MILOŠ Milivojev, sa suprugom Radmilom (Radom) ima: Milanka i Zorana.

MILANKO Milošev, sa suprugom Milankom živi u selu Potpeć. Tel. 033-56-396. Imaju kćer Mariju – rođenu 1992. i sinove: NIKOLU i BRANKA – koji žive u Smederevu.

ZORAN Milošev, sa suprugom Željkom živi u Priboju. Imaju sina Stefana.

STEFAN Zoranov, je ne oženjen. Živi u Novom Sadu.

BUDIMIR (Budo) Vojislavljev – (Vojov), rođen je 1917. godine. Sa suprugom Petrom – koja je rodom od Pantovića iz Pavina Polja, živi u selu Potpeć kod Pribojske Banje. Tel. 033-56-611. Imaju sina Voja i četiri kćeri: Stajku – udatu u Miniće u selu Rutoše. Ona ima: Slavenka, Miladina, Nenada i Oliveru – udatu u Valjevu. Druga kćer Zdravka – udata u Derikonjiće, koja ima Ljilju – udatu u Prijoviće i Mirjanu – udatu u Pavloviće u Užicu. Treća kćer Mica – udata je za Slavka Bakića iz Štrbaca. Žive u Užicu i imaju: Miloša i Milku. Četvrta kćer Slava - mlada je umrla.

VOJO Budov, sa suprugom Jovankom živi u selu Potpeć kod Priboja. Tel. 033-56-611.Imaju dva sina: Ivicu i Stojana.

IVICA Vojov, sa suprugom Delivojkom ima sina BORISA i dve kćeri; Andrijanu i Anastasiju.

STOJAN Vojov, sa Dušicom ima kćerku Lidiju i sina PETRA.

ĐORĐIJE (ĐOKO) Jovićev RAKOVIĆ, sa suprugom Stanikom imao je četiri sina i dve kćeri: Vukoja, Radoslava, Tiosava, Milisava, Darinku – udatu u Pantoviće, koja ima sina Milisava i kćeri: Milisavu, Bojanu i Ljubinku. Druga Đokova kćer Radojka – udata je u Mladenoviće, a ima dva sina. Dušana i Radojla.

VUKOJE Đokov, sa Božanom ima sina Momira i kćeri: Stajku – udatu u Staniće, koja ima sina Milosava i kćerku Milenu i Ilinku – udatu u Vujiće u Topoli na Oplencu. Ona ima kćer Natašu.

MOMIR Vukojev, sa suprugom Stanikom (Canom) živi u Pribojskoj Banji. Tel. 033-56-886. Imaju sina Slavomira.

SLAVOMIR Momirov, sa suprugom Milenom živi u Pribojskoj Banji. Tel. 033-56-893. Imaju tri kćeri: Anu, Jelenu i Magdalenu.

RADOSLAV Đokov, sa suprugom Ankom ima dva sina: Radišu i Miliju.

RADIŠA Radoslavljev, sa Velinkom živi u Priboju. Tel. 033-53-225. Imaju kćer Grozdanu.

MILIJA Radoslavljev, sa suprugom Ranisavom živi u Pribojskoj Banji. Tel. 033-56-386. Imaju kćerku Radinu.

TIOSAV Đokov, sa suprugom Canom ima sinove: Milovana, Mirka, Milenka i Petra (Pera), kao i kćeri: Rosu – udatu u Ćirkoviće, koja ima jednu kćer i dva sina: Đoka i Đorđa. Njegova druga kćer Radovanka – udata je u bratstvo Podkonjak. Ima jednog sina.

MILOVAN Tiosavljev, sa suprugom Radinom živi u Priboju. Tel. 033-53-154. Imaju sina Miška i kćer Savu - udatu u Prijepolju.

MIŠKO Milovanov, ima kćerku i TRI SINA.

MIRKO Tiosavljev, sa suprugom Kosom živi u Užicu.

MILENKO Tiosavljev, sa Milenom živi u Priboju. Imaju dve kćerke.

PETAR (PERO) Tiosavljev, sa suprugom Micom živi u Priboju. Tel. 033-51-617. Imaju sina ĐOKA – koji živi u Australiji i kćer Veru – koja je udata u Crnoj Gori. Sa drugom suprugom Milevom – koja je rodom od Kojadinovića, živi u Priboju. Tel. 033-53-303. Ima sina Brana i dve kćeri: Milinu – udatu u Jeliće, a koja ima kćer Bojanu -.udatu u Avramoviće i sina Bojana, a on sa suprugom Danijelom ima kćerku Milicu i sina Stefana. Druga Petrova kćer Ljilja – udata je u Petroviće, a ima kćer Jelenu i sinove: Vasilija i Slobodana (Bobana).

BRANE Petrov, sa suprugom Bobanom ima sina Petra i kćer Aleksandru.

PETAR Branetov, zaposlen je u SUP i radi kao milicioner u Beogradu.

MILISAV Đokov, sa suprugom – koja je poreklom Čehinja, živi u Kranju u Sloveniji. Imaju sina LJUBOMIRA (LJUBA).

( VII. F A M I L I J A )

Ova grana, odnosno ogranak RAKOVIĆA po nadimku ''BELI'' iz Priboja potiče od SIMEUNA RAKOVIĆA. Nije poznato zbog čega su dobili taj nadimak. Ovih RAKOVIĆA ima oko pedeset kuća i slave svoju krsnu slavu ĐURĐEV DAN.

SIMEUN RAKOVIĆ, sa suprugom Milicom – koja je bila rodom od Subotića iz Radojne, živeo je u zaseoku Rakovića Kosa, odnosno selu RAKOVIĆI. Imali su: Miloja, Velimira (Vela) i Mikaila, kao i kćeri: Ivanu – udatu u Cicoviće, koji žive u Pančevu i imaju dve kćeri i dva sina: Stojana i Ostoju. Druga Simeunova kćer Vojka – udata je u Nestoroviće u Gračanici, a ima dve kćerke i tri sina: Radosava, Mićuna i dr.

MILOJE Simeunov, sa suprugom Darinkom živeo je u selu Rakovići. Imali su sina Radomira (Rada) i kćeri: Grozdanu (Gvozdu) – udatu u Marinkoviće, koja živi u Beogradu, a nema djece, Jelu – udatu u Vukotiće iz Kuršumlije, a žive u Priboju i imaju sina Zorana i kćer Vesnu, koja je udata i ima dvoje djece, i Jovanku (Joku) – udatu u Bačiće iz Podujeva kod Raške, a žive u Priboju i imaju dve kćerke: Biljanu i Darinku.

RADOJE (RADE) Milojev, prizetio se u selu Dobrilovići kod Pribojske Banje, gde živi sa suprugom Smiljom. Tel. 033-54-848. Imaju: Žarka, Dragana, Slavka i Branka (Brana), te kćer Jelu – udatu u Vukotiće, koja ima sina Zorana i kćer Vesnu.

ŽARKO Radojev (Radev), sa suprugom Marom – koja je rodom od Miloševića, živi u Priboju. Imaju dve kćeri: Slađanu i Slavicu.

DRAGAN Radojev (Radev), živi u Beogradu. Ima DVA SINA..

SLAVKO Radojev (Radev), sa Zoricom – koja je rodom od Miloševića iz Đurašića, živi u Priboju. Tel. 033-56-294. Imaju dva sina: DANIJELA i DEJANA.

BRANKO (BRANE) Radev, je živeo u Dobriloviće kod Priboja. Sada živi u Rusiji. Sa Milom – koja je rodom od Tešovića, ima dva sina: SRĐANA i NEMANJU.

VELIMIR - VELE Simeunov, sa suprugom Ilinkom – koja je rodom od Pantovića, ima sinove: Dragana i Dragoljuba, kao i kćeri: Dobrinu (Belu) – udatu u Bjeliće u selu Kratovi i ima dvoje djece: Ivanu i Svetlanu, Grozdu – udatu u Cinceviće, koja ima dva sina: Dobrivoja i Gorana - koji žive u Australiji i kćer Dobrinu – udatu u Bjeliće u Kratovi kod Sevojna. Ona ima dve kćerke: Ivanu i Svetlanu. Druga kćer Milena (Mika) – udata je u Sloviće u Gračanici – u Bosni. Ona ima dva sina: Željka – koji živi u Gračanici (u Bosni) i Dragana – koji živi u Australiji. Treća kćer Dobrina – udata je u Australiji gde ima svoje potomstvo – sinove: Bojana i Branka.

DRAGAN Velev, sa suprugom Ivankom živi u Priboju. Tel. 033-55-419. Imaju dve kćerke: Suzanu – udatu u Ivanoviće na Cetinje, a imaju sina Danila i drugu kćer Mariju – udatu u Andžiće u Priboju, koja ima kćerku Saru.

DRAGOLJUB Velev, bio je oženjen sa Kosom od Gudura iz Čelica. Imaju sina SAŠU i dve kćeri: Sanju i Sonju. Živi u Rusiji, a porodica u Priboju. Tel. 033-56-389.

MIKAILO Simeunov, sa suprugom Jelom – koja je rodom od Grbića, ima sina Dragojla i kćeri: Jovanku – udatu u Ratkoviće, Zorku u Drkeliće, Stoju – za Moićević Milivoja u selu Dobrilovici kod Priboja i Ljubicu – udatu u Žarkoviće, koja ima troje djece: Miku, Milenu i Radu.

DRAGOJLE Mikailov, sa suprugom Dragom – koja je rodom od Kelovića iz Kutlovca ima: Dragoljuba i Dragomira, te kćeri: Danu – udatu u Saviće, a ima: Iliju i Micu i Canu – udatu u Bjeliće u selo Ritoše kod Priboja. Ona ima sina Milovana i kćeri: Biljanu i Ljiljanu.

DRAGOLJUB Dragojlev, živi u Priboju. Tel. 033-56-890. Sa suprugom Danom ima sina ŽELJKA i kćer Jelu – udatu u Stakiće u Štrbcima – u Bosni.

DRAGOMIR Dragojlev, sa suprugom Radom – koja je rodom od Babića, ima sina Branka (Brana) i kćer Dragicu – udatu u Stakiće u Sastavcima.

BRANKO (BRANE) Dragomirov, ima sina OGNJENA.

( VIII. F A M I L I J A )

Ova grana, tj. ogranak RAKOVIĆA potiče od MILENKA RAKOVIĆA – koji je imao tri sina: VELJKA, MILADINA i VUKOMANA. Svi su živeli u selu RAKOVIĆIMA. Slave SVETOG ĐORĐIJA – ĐURĐEV DAN.

VELJKO RAKOVIĆ, sa suprugom Janjom imao je dva sina: Matiju i Vuka, kao i kćer Mariju – udatu u Staniće u Rudom, a ona je imala sina Andriju i dve kćeri: Radu i još jednu.

MATIJE Veljkov, sa suprugom Stankom, imao je sinove: Petra i Nikolu, kao i kćer Dobrisavu – udatu u Damljanoviće, a ona ima sina Duška i kćer Veru – udatu u Nijemčeviće u Beogradu.

PETAR Matijin, sa Milevom ima sina Branka (Brana) i kćeri: Ljiljanu – udatu za Mladena Petrovića iz Priboja, a žive u Beogradu i imaju sina Bobana i kćer Jelenu i Milinu – udatu u Priboju.

BRANKO (Brane) Petrov, sa suprugom Bobanom živi u selu Zelenac kod Priboja. Imaju dva sina: PETRA i ALEKSANDRA.

NIKOLA Matijin, sa Radomirkom ima sinove: Draga, Miljka i Veljka, kao i kćer Radmilu – udatu u Terziće u Vrulji kod Pljevalja, a ona ima kćer Milijanu i sinove: Ljuboja i Slavišu.

DRAGO Nikolin, sa suprugom Petrom živi u Pribojskoj Banji. Tel. 033-52-468, 033-56-382. Imaju dve kćeri: Janju – koja je udata u Šaponjiće i ima sina Nemanju i kćerku Tijanu i Draganu – udatu u Šukiće u Radojni, a ona takođe ima sina i kćer: Stefana i Nevenu.

MILJKO Nikolin, živi u Priboju. Tel. 033-54-229. Sa suprugom Snežanom ima sina MATIJU i kćeri: Jovanu i Milicu – koja je udata u Janoviće u Priboju, a ona ima kćerke: Anđelu, Biljanu i Janu.

VELJKO Nikolin, sa Stojimirkom živi u Priboju. Tel. 033.56-399. Imaju kćer Jelenu i sina NIKOLU.

VUK Veljkov, sa suprugom Anom imao je dva sina: Velimira (Veška) i Milomira.

VELIMIR (Veško) Vukov, sa suprugom Dobrinkom (Dobrom) imao je sina Dika.

DIKO Velimirov, sa suprugom Dobrinom - koja je rodom od Perovića ima kćerku Snežanu – udatu u Bekonje i sina Dejana.

Prilikom telefonskog razgovora sa Dobrinom – krajem 2006. godine stekao sam utisak da je izuzetno bistra osoba i veliki pametar i poznavalac ove bratstveničke grane, tako da sam bio veoma impresioniran i divio se njenim poznavanjem svih članova njenih rođaka čak i iz ranijeg perioda.

DEJAN Dikov, sa Milojkom ima sina VELIMIRA, koji živi u Čajniču.

MILOMIR Vukov, sa Vidom ima sinove: Vidomira, Ljubomira i Milosava.

VIDOMIR Milomirov, rođen je 1950. godine. Sa suprugom Radmilom – koja je rodom od porodice Peštarac, ima kćerku Ljiljanu – rođenu 1987. godine i sina VLADA – rođenog 1985. Žive u Priboju. Tel. 033-56-395.

LJUBOMIR Milomirov, sa Snežanom ima kćer Anu i sina ALEKSANDRA.

MILOSAV Milomirov, sa Milenom ima sina BOJANA i kćerku Ivanu – udatu u Popoviće u Kraljevu.

SLOBODAN Reljin, se dva puta ženio. Sa Milunkom i Radom ima kćeri: Snežanu i Svetlanu i sina Dalibora. Snežana je udata u Boranijaše u Bistrici, a ima dvoje djece, a Svetlana (Ceca) - udata je u Otaševiće u Priboju, a ima jednog sina.

DALIBOR Slobodanov, je oženjen i živi u Priboju.

MILOŠ Vukomanov, sa Milevom ima kćer Plemu – koja nema djece.

MLAĐEN Vukomanov, sa Ivankom ima sinove: Milovana i Lazara, te kćeri: Ilinku, Ljeposavu i Stanojku.

MILOVAN Mlađenov je mlad poginuo.

LAZAR Mlađenov, sa Radivojkom ima: Dragoslava, Milosava, Milovana, Milanku, Milojku – udatu u Kržiće u Čačku, a ima kćer Milenu i sina Aca, Slavojku – udatu u Milutinoviće, a ona ima: Draganu i Miladina.

DRAGOSLAV Lazarev, sa Milojkom ima sina Predraga.

PREDRAG Dragoslavljev, sa Tamarom ima kćerku Teodoru i sina DAVIDA.

MILOSAV Lazarev, sa Radojkom (Rajkom) živi u Pribojskoj Banji. Imaju kćeri: Ivanku i Natašu, kao i sina DEJANA.

MILOVAN Lazarev, sa Milenom ima: Ivanu i Bojanu.

MITAR Vukomanov, sa suprugom Vidom ima sina Radoljuba i kćer Rosu – udatu u Poliće, a ona ima dve kćeri i tri sina: Radojko, Milojko, Rade, Stana....

RADOLJUB Mitrov, sa Milunkom živi u Priboju. Tel. 033-51-434. Imaju tri kćerke: Stoju, Milinu (Micu) – udatu u Crnoj Gori i Vilu – udatu u Novom Sadu.

( IX. F A M I L I J A )

Ova grana, odnosno ogranak RAKOVIĆA iz Priboja vodi poreklo od ZANETA – ZANA RAKOVIĆA koji je živeo u blizini Pribojske Banje – u selu Potpeć. Ime njegovog oca nije poznato, jer ga njegovi potomci nisu upamtili.

Njihova krsna slava je SVETI ILIJA – ILIN DAN (02. avgusta).

ZANE RAKOVIĆ, imao je četiri sina i tri kćerke: Milorada, Nikolu, Vidoja, Milovana, Radivojku (Radu) – udatu u Đonoviće, Canu – udatu u Didanoviće, kod manastira Uvac na Zlatiboru i Danicu – udatu u Nikačeviće u Batajnici.

MILORAD Zanetov, ima sina Milojka i kćeri: Dobrinku – udatu u Kuburoviće kod Bučja i Milu – udatu u Valjevu.

MILOJKO Miloradev ima kćer Miru – udatu u Priboju i sina Miroljuba (Mireta).

MIROLJUB (MIRE) Milojkov je ne oženjen.

NIKOLA Zanetov, ima sina Gvozdena i kćeri: Dragicu – udatu u Prčetiće (Milovanoviće), Desu – udatu u Otaševiće u Brezni i Staniku – udatu u Grbiće kod Nove Varoši.

GVOZDEN Nikolin živi u Boru. Tel. 030-776-57, 030-448-558. Sa suprugom Ljiljanom (Ljiljom) ima dve kćerke: Nevenu – koja je student i Jelenu – udatu u Mašiće iz Šabca. Jelena ima kćerku Janu.

VIDOJE Zanetov je veoma mlad umro za vreme drugog svetskog rata od zapaljenja zuba. Nije se ženio.

MILOVAN Zanetov je živeo u Boru. Tel. 030-347-56, 030-342-79. Sa suprugom Slavkom ima sina Zorana i kćer Zoricu – udatu u Grujiće iz Toplice, a ona ima dve kćerke: Zoranu i Mariju.

ZORAN Milovanov živi u Beogradu. Tel. 011-244-5724, 030-361-99, 030-386-55. Ima kćerku Anu i sina MILANA.

( X. F A M I L I J A )

Ovaj ogranak RAKOVIĆA iz Pribojskih Čelica potiče od SRETENA (SRETA) RAKOVIĆA. Nije poznato ime njegovog oca, a njegovi potomci slave DURĐEV DAN – što znači da su u najbližem srodstvu potomaka RAKA KOVAČEVIĆA.

SRETO RAKOVIĆ, sa suprugom Anicom imao je sinove: Radivoja (Rada), Milovana (Miša) i Radenka, a možda i još petoricu: Miroslava, Miliju, Nedeljka, Dobrisava i Stevana ( vidi tab. 128), kao i tri kćeri: Jevdokiju – udatu u Pušice, koja je imala pet sinova, Jelenku – udatu u Drobnjakoviće (Drobnjake) u selu Rutoši, koja je imala šestoro djece: Dobrinku, Miljanu, Stanu, Stanimirku, Stojanku i sina Slavoljuba. Treća Sretova kćer Dokica – udata je u Pušice, a imala je četiri sina: Straja i još trojicu.

RADE Sretenov – SRETOV, sa suprugom Zorkom imao je sinove: Vidomira, Stanimira, Ljubomira i Dragomira, kao i kćeri: Novku – udatu u Pantoviće, koja ima dve kćeri: Stanu i Milenu. Druga kćer Vela – udata je u Staniće, a ima četvoro djece: Milisava, Ljubinka, Milisavu i Zoru. Treća kćer Darinka – udata je u Miletiće. Ima sina Miloša. Četvrta Sretova kćer Mila – udata je u Iliće, a ima kćer Veru i sinove: Zvonka i Željka.

VIDOMIR Radev, sa suprugom Radinkom živeo je u Pribojskim Čelicama. Imaju tri sina: Radojka (Radoja), Milojka i Milenka.

RADOJKO (Radoje) Vidomirov, sa suprugom Brankom ima sina NIKOLU.

MILOJKO Vidomirov, sa suprugom Nadom živi u Pribojskim Čelicama. Tel. 033-46-311. Imaju sina Slobodana i kćer Slobodanku – udatu u Drobnjake, a ona ima kćerku Saru i sina Martina.

SLOBODAN Milojkov, sa suprugom Ivanom ima tri sina: Danijela, Đorđa i Andreju.

MILENKO Vidomirov, sa suprugom Zagorkom (Zagom) živi u Pribojskim Čelicama. Tel. 033-46-098. Imaju kćer Tatjanu i sina MILANA (Ivana - ?).

STANIMIR Radev, sa suprugom Zorkom živi u Priboju. Tel. 033-51-230. Imaju sina ZORANA (033-51-230) i kćer Violetu – udatu u Ninčiće, a koja ima dve kćerke: Anu i Olju.

LJUBOMIR Radev, sa suprugom Dragom ima sina Slavka i kćer Snežanu – udatu u Staniće, a ona ima četiri kćerke: Veru, Vidanu, Marijanu i Mariju.

SLAVKO Ljubomirov, sa Biljanom živi u Pribojskim Čelicama. Tel. 033-46-211. Imaju Natašu i Vesnu.

DRAGOMIR (Draško) Radev, sa Radomirkom ima sina Gorana i kćer Gordanu.

GORAN Dragomirov, sa suprugom Daliborkom (Dacom) živi u Pribojskim Čelicama. Tel. 033-46-210. Imaju dva sina: ANDRIJU i STRAHINJU.

MILOVAN (Mišo) Sretrov, sa suprugom Radosavom (Radom) ima sinove: Živka, Živojina, Sretena i Milisava, kao i kćeri: Radinku – udatu u Ćirkoviće u Priboju, a ona ima: Milinu i Miroslava. Druga kćer Stoja – udata je u Mlađenoviće u Novoj Varoši, a ima: Slavicu, Zoricu i Vericu. Treća kćer Nada – udata je u Milivojeviće i ima sina Radivoja.

ŽIVKO Milovanov, sa suprugom Radom živi u Pribojskim Čelicama. Tel. 033-46-310. Imaju dva sina: Željka i SLAVENKA – koji je ne oženjen.

ŽELJKO Živkov, sa suprugom Danijelom ima kćerku Tijanu.

ŽIVOJIN Milovanov, sa suprugom Dušankom živi u Pribojskim Čelicama. Tel. 033-46-096. Imaju sina BOJANA i kćerku Bojanu – koja je udata u bratstvo Vuiće.

SRETEN Milovanov, sa suprugom Verom ima sina MILOVANA.

Reputation : 4 Datum upisa : 02.04.2013

L. R A K O V I Ć I

I Z M A T A R U Š K E B A NJ E

U Mataruškoj Banji živeo je RADOSAV RAKOVIĆ koji se vratio iz I. svetskog rata sa sedam svojih rođaka, odnosno braće i potomaka i tu se naselio u ovom malenom gradiću – blizu Kraljeva.

Imena svih tih RAKOVIĆA – koji su se tu doselili, nisu poznata, ali se na nekim starim spomenicima u Mataruškoj Banji i sada mogu naći neka uklesana imana tih doseljenika.

Prema nekim predanjima i pričama pojedinih bratstvenika iz ovog bratstva – navodno potiču iz Crne Gore – što nije utvrđeno niti pouzdano dokazano, mada je i ta tvrdnja moguća.

Prema krsnoj slavi SVETOM STEFANU, koju slavi ovo maleno bratstvo – ili ogranak RAKOVIĆA može se predpostaviti da su se doselili iz Bosne, verovatno sa Belog Brda ili Vardišta, odnosno od Rudog ili Višegrada (što nije utvrđeno), ali isto tako, mogli su se doseliti i iz centralne Bosne od Banja Luke, sa Manjače, Ozrena, Sanskog Mosta, Bosanskog Petrovca i slično – jer svi RAKOVIĆI u Bosni slave ovu istu slavu - SVETOG STEFANA.

Ime njegovog oca nije upamćeno, ali se zna da je imao još svoje braće, a verovatno i sestara.

RADOSAV RAKOVIĆ, imao je sinove: Božidara i Velimira.

BOŽIDAR Radosavljev se nije ženio i nema svojih potomaka.

VELIMIR Radosavljev, imao je sina Branka.

BRANKO Velimirov, imao je sinove: Radosava (po pradjedu), Jovana i Radišu (Rada).

RADOSAV Brankov sa suprugom Verom živi u Beogradu - (tel. 064-220-10-61). 011-602-101. Imaju sina Branka (po dedi).

BRANKO Radosava mlađeg je ne oženjen.

JOVAN Branka (Velimirova) živi u Italiji. Ima sina Andreju.

ANDREJA Jovanov, takođe živi u Italiji. Nema djece.

RADIŠA Brankov ima kćerku Biljanu i sina Zorana.

ZORAN Radišin, oženjen je 2006. godine.

Reputation : 4 Datum upisa : 02.04.2013

XLIX. R A K O V I Ć I   I Z   T R N A V E
               -    K O D   S I R O G O J N A -

                              (I. FAMILIJA)

U selu Trnava kod Sirogojna žive samo dve porodice RAKOVIĆA koje slave ĐURĐEV DAN, a njihovo poreklo vodi od Priboja. To su potomci MILOŠA RAKOVIĆA koji se tu prvi doselio i nastanio na ovom području.

MILOŠ RAKOVIĆ je imao samo jednog sina Velimira.

VELIMIR Milošev je takođe imao jednog sina Vladimira.

VLADIMIR Velimirov, imao je sina Obrena koji je takođe bio jedinac.

OBREN Vladimirov je mlad poginuo, pa mu je supruga ostala mlada udovica – koja se kasnije preudala za Pera Bakovića u Krivoj Reci. Sa njom je imao dvoje djece: sina Milutina i kćer Jelu - koja se kasnije udala i imala veliko potomstvo.

MILUTIN Obrenov se kasnije oženio i sa suprugom Milijanom ima dvoje djece: sina Radoja i kćer Milicu – udatu u Marjanoviće u Užicu. Milutin živi u zaseoku Goluša kod Trnave – blizu Sirogojna. Tel. 031-802-343.

RADOJE Milutinov sa suprugom Olgom ima tri sina: MILUTIN, ĐORĐE i MILAN.

Žive u zaseoku Goluši.

(II. FAMILIJA)

Druga familija RAKOVIĆA iz sela Trnave kod Sirogojna potiče od RADA RAKOVIĆA – koji je verovatno bio brat Milošev.

RADE RAKOVIĆ je imao sina Sima koji je takođe bio jedinac.

SIMO Radev imao je dvoje djece: kćer Desu – udatu u Savičiće u Alin Potoku na Zlatiboru i sina Milana.

MILAN Simov je imao dva sina: Rada i Sredoja.

RADE Milanov je rođen 1953. godine. Živi u Trnavi. Tel. 031-802-238. Nije se ženio.

SREDOJE Milanov živi u Užicu. Tel. 031-554-323. Ima dva sina: MILANA i Aleksandra.

ALEKSANDAR Sredojev ima sina OGNJENA.

Reputation : 4 Datum upisa : 02.04.2013

XLVIII: R A K O V I Ć I
S A T A R E

U podnožju planine Tare živeo je RADONJA RAKOVIĆ – koji je imao sina Milosava. Njihovi potomci slave SVETOG ARANĐELA – ARANĐELOV DAN.

Nije upamćeno, niti dokazano ali je moguće da je imao još braće i sestara.

MILOSAV Radonjin, imao je sinove: Kostadina, Zariju, a verovatno i još jednog – od kojih je jedino Kostadin imao svoje potomstvo.

KOSTADIN Radonjin, imao je sinove: Radonju (Rajka - po dedi), Milorada i Milovana, kao i kćer Kosanu – koja je udata u Sretenoviće u selu Ljubiću u Gruži.

          RADONJA (RAJKO) Kostadinov, sa suprugom Nadeždom, koja živi u Borču kod Kragujevca, (034-895-102) imao je sina Miroslava i kćer Rosu.
          Rosa Radonjina zadržala je svoje prezime RAKOVIĆ, a ima jednog sina Rajka.
          RAJKO (Rosin) dobio je ime po svom dedi. Živi u Borču kod Kragujevca.
          MIROSLAV Radonjin, (034-895-102) živi u Borču kod Kragujevca. Sa suprugom Radom ima sina VLADIMIRA (student) i kćer Anku – koja je profesor u Kragujevačkoj gimnaziji.
          MILORAD Kostadinov sa suprugom Dobrilom ima dve kćeri: Kosanu ( koja je advokat po profesiji) – udatu u Radoviće i Snežanu – udatu u Nediće.

» ПОЗДРАВ ЈОКСИМОВИЋИМА
» ФИЛМОВИ ИЗ ВРАНЕШКЕ ДОЛИНЕ
» STOZER NAJLJEPSI KRAJ
» Мирко Раковић-песме и приче