ANEGDOTE IZ NAŠIH KRAJEVA

stanija ::

U cemu je razlika izmedju svinje i muskarca?
- Svinja ne postane muskarac kada se napije.

Cuo sam da je BOG muskarcima poklonio hrkanje, samo zato da se zene nebi mnogo ljutile kad ne dodju kuci na konak.

Poznati lovac i lovocuvar Blagoje krenuo u lov. Negdje uz Grab sav zadihan srete nastavnika Caba, i upita ga:
- Da ne srete slucajno, kad si vec odozgo, jednu lisicu?
- Vala sretoh ali ne bjese lisica nego lisac.
- Otkud ti znas da je bio lisac?
- Pa kad me razminu stade i rece: - ako gdje sretnes Blaagoja kazi mu evo mu ku..c sto ce me uhvatiti odgovori Cabo.

nekoliko lovaca iz naseg kraja prepricavali dogadjaje iz lova, i jedan izmedju njih rece
- Skoro sam ubio zeca bio je tezak tri ipo kila.
Jedan medju njima se bavio i ribolovom pa ce reci
-Ja sam skoro lovio u ljubovidji, zabacim u jedan vir, zakacim nesto sa udicom povuci, izvukoh fenjer i zamisli gori.
-Ala ga slaga, zavika onaj sto je pricao za zeca -Iz vode a gori.
-Ugasice se kada ti skines pola kila od zeca, doade ribolovac.

Pravio Dj. bucat (zban) za vodu. Posto je bio sam, da mu duge nebi padale unutra,on tamo postavio svoje suknene gace koje je imo. Zanio se tako u tom radu tako kad je sklopio bucat nije se ni sjetio da izvadi gace otuda. Posla zena da donese vode, ali stalo vrlo malo u njega.
Niko od familije nezna zasto tako malo vode staje u njega, a trebalo bi duplo vise. Tako je proslo ljeto. Doslo vrijeme zime i Dj. zatrebale gace ali ih ne mogu nigdje da nadju. Sve prerovili po sobama ali ih nema nigdje.
-Gdje si ih zadnji put skido i ostavio-pita ga baba?
-O- bozu mu majku jebem, ja sam ih zaboravio u bucat - sjetio se on.

-

Vozio taksista Spanjo kombi na relaciji B. Polje - P. Polje. Kombi mu je bio kao da je ucestvovao sa njim na solunskom frontu. Sav raskliman i star kombi tako da je duvalo na sve strane.Bilo je hladno pa se putnici nijesu osjecali prijatno zbog promaje.
-Sta je ovo, sinko? Svira na sve strane. Pa posmrzavacemo se ovako.Imas li kakvog grijanja?
-Baba, ovo mi je ljetni kombi.Zimski kombi mi je na opravci - odgovori Spanjo uz osmijeh ostalih.

Kosta ::

Ako neko ima neku zanimljivu istoriju ili dogadjaj iz naroda neka ovdje napise.
Mogu se pisati i dobri vicevi.

Zanima me samo jedno, OTKUDA NAZIV PAVINO POLJE????Na jednom mestu sam nasla sliku na kojoj pise Pavin i Ahmetov grob! Jel neko od vas forumasa zna nesto o tome mestu ili o toj legendi za komu smatram da postoji.
Unapred hvala...

Vozio Boro J. gradski autobus u Podgorici. Stao Boro na sred puta ispred semafora pa ni tamo ni vamo.Nekom momku iz maloga auta se mnogo zurilo pa ne moze da prodje od Bora. Poce da psuje jer hoce da mu ustupi put. Prijeti:
-Vala da mi nije muka da izlazim iz kola danas bi ti j... majku za sva vremena.
- Ne moras se ti nista da mucis rece Boro. Ja cu sici dolje, i ''izvalja''se onako ogroman i raspali po momku.

Bio Radosav sa dvojicom kolega, sumskih tehnicara,na terenu u obilazak sume. Dobro ogladnjeli, pa se skoro instinktivno uputili kolibi svojega poznanika kod kog su veoma cesto svracali i gostili se. Usput Radosav pokupi i stavi u dzep staru praznu konzervu od mesnog narezka. Dodjose pred kolibu. Posjedase na nekakve trupce. Radosav izvadi konzervu iz dzepa, okrenu neosteceni dio navise, pa kad se domacin pojavi, on mu rece:
-Imas li, bolan, kakav noz da otvorim ovu konzervu?
-Pred moju kucu niko jos nije otvaro konzerve, pa neces ni ti. No , 'ajte unutra.Naci ce se nesto da prezalogajimo.
Pocese kolege da se neckaju, te nema smisla, te sramota je, te... ali ipak udjose i rucase.

Kandidat
za načalnika u nekom selu drži govor, pa kaže: - "Do vašeg sela
napravićemo asvaltirani put! Napravićemo i vodovod! Izgradićemo i
školu!" Neko iz mase: - "Ali u selu nema dece!" - "I decu ćemo da vam
napravimo!"

Malo da se nasmijete

-

Poslije rata (1941-1945) masovno su ljudi odlazili u grad na poso. Da bi se zaposlio bila je potrebna neka skola, bar cetii razreda pa navise. Tako su se tijeh dana mnogi i opismenjavali a ujedno dobiali potrebne ''diplome''.
Sljego iz Barica jedan covjek, kao i mnogi da izuci skolu, pa je doslo do srpskoga jezika.
Pita ucitelj: ajde mi napisi neku prostu prosirenu receicu.
-Druze ucitelju ja ti to ne znam sad da me ubijes.
-Dobro duze jesi li ti zenjen pita ucitelj?
-Jesam od Boskovica.
-Ajde onda napisi: ja sam ozenjen od Boskovica!
Barikan napisa kako mu je ucitelj rekao i onda ga ponovo ucitelj pita da objesni to sto je napiso.
-Sta je u ovoj recenici subjekat?
-Ja sam subjekat duze ucitelju.
-Sta je u ovoj recenici pedikat?
-Ovo ozenjen druze ucitelju.
-Bravo! A sad mi reci sta je ovo Boskovic?
-E to mi je tazbina druze ucitelju rece Barikan.

Stigla jesen. Voce sazrelo i doslo vrijeme berbe. Pitaju tako cicu Fila:
- A jesi li ti ove godine stavljo sta u kacu?
- Vala je bilo i krusaka i sljiva.
- A jesi li to stavljo odvojeno ili zajedno?
- Jebem ga u materi, odvojeno nego kako drugacije. Prvo kruske pa poslije ozgo sljive.

valjda je nastavnik Biologije, koji je još uvijek u školi u Pavnom Polju, ispitivao učenike. Jedno od pitanja je glasilo:
"Ko su najveće šumske štetočine?"
Jedna djevojčica se javila i odgovorila:
"Boškovići, Kljajevići, Sekulići i poneki Furtula"

Bele S. iz Kovrena, inace veoma duhovit covjek, dok se zabavljao sa svojom sadasnjom zenom rijesi da je jedno vece pozove da izadju u grad. Nego u to vrijeme je bila kuci njena majka pa je ona uzela slusalicu.
- Mogu li dobit Zoricu pita Bele?
- A ko je trazi?
- Drugarica.
- Koliko se mene cini Vi ste muskarac.
- E bas sam to htio od vas da cujem gospodjo. Muskarac nego sta no muskarac.

Књижевник Димитрије Јевтовић Полимац је између два свјетска рата живио у Беранама гдје је службовао као професор књижевности и умјетности у тамошњој гимназији. За школски распуст је редовно долазио у родно Павино Поље. Једне године за зимски распуст, док је боравио у Вранешу код брата, нападе тако велики снијег да се није могао вратити у Беране на почетак другог полугођа. Пошто је више дана каснио, једног дана некако се проби до поште у Павином Пољу да би директору гимназије јавио зашто не долази на посао.
Мита Полимац, како су га звали у књижевним круговима, пјесник а духовит човјек, посла директору у Беране телеграм следеће садржине:
"Снијег пао - доћ` не могу,
казни платом - хвала Богу"!
Директор Симо Кастратовић одговори му сјутрадан телеграмом, у истом стилу:
"У закону снијега нема,
овамо се отказ спрема"!
А Мита на ово узврати, опет стихом:
"На законе строго пазим,
снијег газим и долазим.
Поздрав свима осим Сима".

Ovo mi isrica jedan moj divni komsija i prijatelj Tale:
-ja u poslednje vrijeme nigdje ne idem pjeske, kaze on.
-Kako to prile?
-Pa kad krenem od kuce negdje zena mi kaze idi nek te nose djavoli, a kad dodjem odnekle kuci vazda me pita odakle te to donijese djavoli, tako me vazda nosi neko i ne idem pjeske.

Kad je prvi put kroz selo Gorice probijena cesta od strane sumskoindustrijskog kombinata SIK ''SPIRO DACIC'',na cudjenje mnogih stanovnika ovog sela pojavili su se i kamioni rakandzije zbog utovara gradje. Soferi ko soferi prvi put kroz selo pa su svirenom otpozdravljali radoznale Goricane tako da je toga dana maltene bila uzbuna u Gorice, a posle podne je cak pala i ogromna kisa.
Sjutradan se ponovo pojavise kamioni i pocese da sviraju kao i prvi dan.
Slusa to jedan cica koji nije vidio prvi dan kamione pa kaze:
-E jebo ga otac evo ce i danas kisa, oni djavoli i danas opet vriste.

У годинама између два рата у вранешку долину доселило се доста људи из планина, затарских и прекотарских. Главе неких од ових породица већином су били вјешти фином разговору и дружењу, а од радова најбоље су знали да јашу коња. Раније су се искључиво бавили сточарством па ратарским пословима нијесу били ни ради ни вјешти, мало због тога што неке врсте поврћа на планини нијесу успијевале а више из разлога што су ове послове обављале жене. Црна брука да чувени ратници и јунаци тандрљају по њиви.
По доласку у Вранеш, један такав, чувен чико, са ордењима и повеликим брковима, мудар ћер дотле, од свих радова највише је волио да обиђе комшилук и "прокомендија". Знао је добро да приудари и викне, могао је по читав дан. Па и кад одложи гусле, само је разагонио Турке и Швабе.
Једног љета десила се страшна суша. Толика да се ни овоме није гуслало. На неком свецу окупи се неколико сељана да размотре кризу. Брзо закључише да је све спржено, да ће о тој години причати онај ко преживи (збиља, кажу да је та година запамћена као гладна). Остатак дана су ћутали, мотали дуван и призивали кишу.
После дугог ћутања неко приупита овога:
- Богати, је ли код тебе ћето (цвјето) гра`?
- А што? - приупита овај зачуђено.
- Па ти имаш онај поток, ако си наврто воду док је имало можда се гра код тебе неке јаде одржо?
- Не знам ти ја о томе, то жена нешто тандара - одговори овај презриво (нашо њега да пита за те глупости).
Али, врло брзо овај приупита: -А, мора ли гра` да ћета и ове године?
- Не мора, ако га немаш - рече неко.
Овај се грдно замисли, и после пола сата викну:
- Ћето не ћето, јеба га отац! Само да оће родит!

Cica Obrad je zivio preko 100 godina. Cak i u svojoj stotoj godini je bio lak starac. Nije volio da sjedi kod kuce, izlezava se i uziva svoju duboku starost, vec je uvijek imao volju da je od neke koristi. Tako kao i mnogi starci u nasim krajevima vecinu dana je provodio za ovcama.
Radnja se dogadja u selo Gorice odnosno u Srednje brdo.
Cuva stari Obrad ovce a oko njega se igraju djeca iz komsiluka i zafrkavaju ga. Medju tom djecom bili su braca, koji su se dosta i licali, Darko, koga je cica mnogo voleo i nije ga stio tuci i Milic zvani Juko kojeg nije bog zna simpatiso. Vreba cica Obrad Juka da uhvati da ga malo propusti kroz sake ali mu nikako ne ide za rukom, pa je zbog toga sve ljuci. U neko doba dana nekako ga uhvati i taman da mu dadne porciju batina koju je davno zasluzio Milic poce kroz plac da govori:
-Nemoj mene djedo ja nijesam Juko no Darko.
Pusti ga djed i zavika:
Necu ja tebe blago meni ne boj se, a vala da bi Juko e sto bi mi zajauko... sto bi mi zajauko...

Радња се догађа у доба Краљевине, када је Павино Поље имало општину.
Два брата се пољутила, посвађала, закрвила. Око крушке. Након подјеле имања, крушка остала заједничка, мало касније један почео да је својата, онај други једно вријеме говорио да је заједничка а нешто касније и он изјави да је његова. На крв и нож. Нарочито у јесен када крушка роди.
Долазила браћа код Мила, предсједника општине, да се жале на оног другог, овај их више пута мирио али кроз пар дана опет би се ћерали ножевима и косијерима. Кажу да је право чудо како није крв пала, више пута је само зерица фалила да се покољу.
Те јесени занесе крушка добар род. До предсједника Мила стиже глас да су се она двојица помлатили кољем. Миле поведе два општинска пандура, појаха коња и правац на Међе.
Сјаха са коња мало подаље и остави једног пандура, а са другим дође до спорне крушке. Запита браћу чија је крушка, обојица углас завикаше да је само његова, крк клетва, од кад знају за себе, одувијек. И почеше да се шокају али Миле запријети да ће их похапсити, што је тада и могао и сигурно би учинио јер су му ова двојица били рођаци па му је било криво што се годинама брукају пред народом због једне крушке.
- Слушајте ме добро, последњи пут вас питам, је ли крушка заједничка? Немојте после да се кајете што сте оба лагали - упита их Миле.
Обојица остадоше да крушка није заједничка, већ лична својина, и ту договора нема.
Миле нареди браћи да одступе од крушке, и викну оног другог пандура што га је оставио подаље. Овај дохита. Носио је кладару (велику тестеру).
- Сијеци! - нареди Миле пандурима.
Браћа се згрануше, закумише да је не сијече, ево помириће се, ево јесте заједничка, неће око ње више ни ријечи..али Миле остаде неумољив, и чврсто ријешен да предмет њихове свађе нестане са лица земље.
Крушка је брзо одсјечена, иако је била позамашна.
- Е сад само још да вам подијелим крушку? - рече Миле шеретски, мислећи да им подијели дрва.
- Немој предједниче, подијелићемо је сад сами - одговорише браћа скрушено.

Ja predlazem Kole da se ova tema zove SELO VESELO posto u nasem Vranesu ima toliko bisera iz naroda da se ima o cemu pisati ako budemo htjeli naravno. Evo imam i ja jednu dobru pricu istinitu:

Sva djeca poslije osmsga razreda obicno su se upisivali u BP u skolski centar ili u gimnaziju. Mnogima je mozda bio i prvi put da sidju u grad jer zivot na selu je takav. Tako posle opanaka i Mirko uskoci u cipele pa podje u grad da zavrsi skolu. Nije se ranije sreto sa gradskim zivotom a pogotovo sa narodom pa mu sve naopako izgleda. Ali sta je tu je nazad nece da cuva ovce tako osta da uci. Posto mu prezime pocinje sa slovo B.[ Б. ] odmah na pocetku skolske godine dodje red na njega da bude redar u odelenju. Profesor mehanike Vidoje inace covjek sa nasega kraja udje na cas, sjede za katedrom, otvori dnevnik, zapisa cas i upita:
- Ko je redar?
-Ja odgovori Mirko.
-Ima li neko odsutan?
-Ima profesore.
-A ko je odsutan?
-Ja stvarno ne znam. Ovima ovdje u BP. ni sami bog ne moze zapamtiti ime i prezime a kamoli ja.
-Dobro Mirko sjedi rece prof. Vidoje uz osmijeh jer je shvatio u cemu je stvar.

Evo da ja pocnem:
Jedan strastveni ribolovac iz okoline Zabljaka vrlo cesto se vozio autobusom ''Pljevljakom''.Vazda je bio pun nekakve price, pogotovu o lovu i ribolovu, da je cesto puta bio i dosadan.Slusao ga cesto vozac Kadro, koji je bio veliki saljivdzija pa mu rece da na Kovren ima jezero koje je puno ribe svakojake.
-Ja vozim izjutra iz Pljevalja do Bijelog Polja, preko Kovrena, a vracam se posle podne. Odvezem ja tebe ujutru na jezero i ostavim a pokupim te posle podne kad se vratim iz BP,tako da imas oko 9 sati vremena da lovis.
Ribolovac se spremio, dosao do Pljevalja i tamo nocio, a ujutro sa Kadrom do Kovrenskog jezera.Kad je vidio jezero on se prosto odusevio.Jezero je bilo dugacko oko 300 do 400 metara a siroko oko 100 metara. Onako odusevljen peizasom oko jezera smjestio se na jednu trupinu i poceo da peca. Vrijeme prolazi, sat, dva, tri, ali nista da trzne cak ni zaba a kamoli riba. Naiso tuda jedan stari cica, zacudjeno gleda u ribolovca nazva dobar dan pa ga zapita:
-Bogoti prijatelju sta to radis?
-Ajde stari prolazi znas da to ne valja pitati kad se ide u lov ili ribolov, vidis li da pecam ribe.
-E jadan ne bio govno si ti tu upeco. Znas li ti jadan ne bio otkad je to jezero tu?
-Otkad? zacudjeno ce ribar.
-Od prije dva dana kako su bile ove velike kise pa se slila velika voda u ovu dolinu - rece mu cica.
-E oca mu ocinskog kako me zajeba ona rdja. Vala samo dok ga uhvatim dacu ja njemu jezeo - prijetio je ribolovac Kadru.