Српски календар

Негде се међутим рачуна да је зимско полугође од Божића до Петровдана, а летње од овога дана до Божића.

Али постоји и друга подела ...

Недоумица 3.

Подела године на годишња доба доста се разликује од астрономске поделе.

Најчешће, народ дели годину на летњу и зимску половину.
Летња половина је од Ђурђевдана (23. април/6. мај) до Митровдана (20. октобар/8 новембар), а од овога до Ђурђевдана зимска половина.

Дванаести месец је просинац или коледар.

Тумачење да је добио име просинац по томе што је то месец просидбе девојака или прошње девојака је контрадикторна са чињеницом да је ово време божићног поста, када нема никаквих светковина и када се без преке потребе не излази из куће.

Основа овог имена је у речи прасе, руски парасјонак, и глаголу прасити се, руски парасјац, јер је ово време природно време прашења крмача, још увек сачувано код дивље свиње. Да је прасе и прашење основа имена овог месеца говори и податак да се на крају овог месеца коље - жртвује прасе као жртва Божићу, односно новом Сунцу. Прасе - печеница се пече на ватри и не припрема се ни на какав други начин (кување, пржење, сушење), нити се за божићну печеницу може узети одрасла свиња. Сам ритуал печења печенице представља ритуално акумулирање топлотне енергије ватре са огњишта на ком гори бадњак, као земаљског Сунца, коју ће учесници обреда појести и тако примити у себе.

Назив коледар сам већ анализирала и утврдила да он представља сложеницу од речи коло и дар и означава време када коло - сунчано коло - Сунце, дарује нов животни циклус, односно нову годину.

Десети месец је листопад или митровски месец.
Назив листопад означава време опадања лишћа.
Митровски месец је назван по великом празнику Митровдану, који је посвећен Светом Димитрију Солунском, који је убијен за време цара Максимијана крајем III века после Христа.
Митровдан је велики старосрпски народни празник.
Година се некада делила на два полугођа: ђурђевско и митровско.

Девети месец је рујан, гроздобер или михољски месец.

Назив гроздобер означава време бербе грожђа.

Рујан је назван по рују, што је старосрпски назив за црвен - рујно вино, рујна зора. Овоме треба додати и бројну топографску грађу са основом на Руј, Рујно, Рујиште, Рујевацитд.

На острву Рујан (Rigen) налазило се старословенско светилиште посвећено богу Рујевиту. Бројни топоними на руј, назив месеца рујан, име биљке руј и придев рујан - црвен, указују да је ово божанство поштовано и од Срба на Балкану. То потврђују и велике народне светковине - вашари, сабори, који се у ово доба године празнују на брдима која носе назив Руј, и које су везане за читаве области.

Осми месец у години је гумник, коловоз.
Први назив означава време када је жито на гумну.
Садашња народна веровања да је коловоз назван по томе што се тада највише возе кола је доста наивна, мада је у неким елементима блиска суштини. Именица коловоз је сложеница састављена од две речи: коло и воз, али у значењу коло - сунчево коло - Сунце и воз - возити - ићи, одлазити. Астрономски коловоз означава време када Сунце после летњег солистиција одлази - одвози се. Због тога се овај месец у народном календару и назива први јесењи месец.

Јулијански латински назив за овај месец је август, што значи свети, освећен, частан, узвишен, величанствен, што представља глаголски придев од глагола augeo = увећати, повисити, узвисити. Октавијан је први у Римском царству увео титулу августа, коју срећемо код свих римских царева за време принципата.

Шести месец има словенске називе липањ и черешњар, који такође одсликавају стање вегетације, односно време цветања липа и сазревања трешања.

Јулијански латински назив јуни је добио име по богињи Јунони. Ово име заслужује да га посебно анализирамо. У латинском језику junior је компаратив од придева juvens - млад. У свим словенским језицима јуност значи младост, јуноша - младић. Скоро су потпуно идентичне латинске речи junix и junicis и српске јунац и јуница, којима је означено младо и полно зрело говече. Ту је и српска реч јунак - млад, снажан, неустрашив и непобедив човек.

Јун је месец летње дугодневице, односно летњег солстиција. Најважнији српски празник посвећен Сунцу у ово доба године је Ивањдан. Тог дана Срби плету венце кружног, коластог облика, са приказаним зрацима који симболишу Сунце. Венци се плету од ивањског цвећа , које је жуте боје, боје Сунца и њима се ките куће. По народном веровању Сунце овај дан три пута заигра на небу. Уочи Ивањдана пале се ватре, кресови, лиле, олалије, чија је улога у култу Сунца несумњива. У нашим крајевима ови обичаји су везани за Петровдан.

Хришћанство је народни празник Ивањдан посветило Светом Јовану Крститељу. Сугласничка основа за обе речи иста: ЈВН = IVN. Пошто се и у латинском и у словенским језицима слово I - И може читати и као И и као Ј, а слово V - В као В и као У, сугласничку основу IVN је могуће читати као Јован, Иван и Јун.

На основу тога месец јун је месец јаког и непобедивог Сунца, отелотвореног у лику Ивана или Јована.

Пети месец је свибањ, цветањ, чији називи такође осликавају стање вегетације.
Јулијански назив мај, доведен је у везу са староиталском богињом Мајом.
У српском народу Маја означава стару мајку, прародитељку, и до скора су сви укућани најстарију жену у породици ословљавали са Маја.

Четврти месец је травањ, брзосок.
Његови народни називи
означавају стање вегетације у ово доба године.
Јулијански назив април
има основу у латинској речи apricatio - сунчање, чиме је означен почетак сунчаног периода у години.

Да ли је стари српски назив за четврти месец препуштен другом као његов традиционални ... !?

Трећи месец је ожујак, сухи, лашак, дерикожа. Сви народни називи одсликавају стање у природи у ово доба године, када ојужује, када је време суво и без падавина, када дувају благи и топли ветрови. Истовремено је ово време највеће смртности људи и животиња, када се "кожа дере на шиљак''.

Јулијански назив за овај месец је март, који је назван по Марсу, богу рата и праоцу Римљана, сину Јупитера и Јуноне и оцу Ромула и Рема.

У српском народном календару постоји назив за овај месец - Баба Марта.

По легенди Баба Марта је пркосећи зими истерала своје јариће у планину и заједно са њима се смрзла. То представља народну свест о веома превртљивом и променљивом времену у ово доба године. Очигледно је да је Баба Марта дијаметрално супротно божанство римском богу Марсу.

Да ли је стари српски назив за трећи месец препуштен другом као његов традиционални ... !?

Данас је неђеља, 13. љути 7520. год.
Старосрпски и старословенски назив за други месец у години је вељача или љути. Време кад је зима најјача, народски речено љута.
У јулијанском календару, име фебруар проистиче из имена римског празника чишћења и помирења - februa.

Очигледно је и овај стари српски назив за други месец препуштен другом као његов традиционални ... !?

Недоумица 2.
Јануар, сечањ, коложег, фебруар, вељача, љути...
Одбачени старо српски називи мјесеци

Први мјесец је код Словена и Срба познат под називом сечањ или коложег.
Назив сечањ асоцира на време које је најбоље за сечу шуме, вријеме када вегетација мирује.
Име коложег је кованица од речи коло - Сунце и жег, жега, ватра, топлота. Асоцијација за време када Сунце почиње јаче да греје - жеже.

Шта се то десило или коме је и како успело да, Срби, одбаце овај назив првог мјесеца и препусте га другом као њихов традиционални ...?!

Миго, проблематика је поприлична.

За почетак недоумица 1:

Срби користе три календара:
- Грегоријански ( увео папа Гргур XIII 1582. године)
- Јулијански ( увео Јулије Цезар 45. п. н. е.)
- Старосрпски ( Српски народни календар)

Прва два имају разлику 13 дана,
трећи је старији 5508 година од прва два.

stanija ::

Потребу за календаром имали су стари народи који се баве сточарством и земљорадом у крајевима са јасно израженом смјеном годишњих доба.
Стари Србе су тај народ.
Међутим, око Српског календара постоје многи проблеми, контроверзе и недоумице ?! ...

Као на пример?

Потребу за календаром имали су стари народи који се баве сточарством и земљорадом у крајевима са јасно израженом смјеном годишњих доба.
Стари Србе су тај народ.
Међутим, око Српског календара постоје многи проблеми, контроверзе и недоумице ?! ...