OBICAJI U VRANESKOJ DOLINI

Ево како у некада изгледала прела у нашим крајевима
https://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=Z-JwmMJamWE

stanija ::

*шаљива здравица*
Сачувај нас,
Боже,
куће капавице и жене лајавице,
тијесна сокака и бијесна јунака,
подругљива госта и трула моста,
кише лапавице и поцијепане кабанице,
зла друга и велика дуга,
тешке муке и душманске руке,
шупља тигања и немирна ајвана,
уских гаћа и дугачких коприва,
младе удовице и ђевојке усједелице.

Здравица
Боже љеба, жена ће бити
а дуван ће људи набавити
Ако нам ишта од то троје фали
ала смо најебали
ЖИВЕЛИ

Proslavljanje krsne slave je izraz naše blagodarnosti Bogu za sva dobra, kojima nas je obdario, i molitva Njemu (i našem svetitelju, da bude našim molitvama posrednik pred Gospodom) da nas Gospod sačuva od zla i da nas uputi na pravi put u životu.

Zato se slava mora proslavljati u tom smislu, sa tim uzvišenim ciljem, a ne radi gošćenja, jela i pića!

Svečar i članovi njegove porodice toga dana se naročito moraju sećati života i dela svoga svetitelja, koga slave, i uporediti sa njegovim životom svoj život i dela.
Uočivši razlike, treba da svoj život podešavaju prema svetiteljevom primeru, jer će time najbolje i najlepše proslaviti njega, zaštitnika njihovog doma i njihovog molitvenika pred Gospodom.

Pred presečenim – i crvenim vinom prelivenim – slavskim kolačem, treba svečar da se seti velike žrtve, koju je Gospod naš, Isus Hristos, podneo za nas stradanjem svojim na krstu, pa da ispita sebe da li je svojim životom i radom dostojan te velike žrtve!
Da li je postupio po nauci Hristovoj? Je li pomagao siromašne i nevoljne bližnje svoje, kao što je to dužan da čini? Je li gladnoga nahranio, golog odenuo, bosog obuo, žednog napojio; da li se setio onih, koji se nalaze u bedi i nevolji, da li im je olakšao život; otklonio bedu i umanjio muke?

Ako nije, neka donese čvrstu odluku da to ubuduće čini, kad mu je Bog dao, jer uzalud mu je vera, ako ne čini dobra dela.
Kao što je telo bez duha (bez duše) mrtvo, tako je vera bez dobrih dela mrtva.

Zato, neka plamen slavske sveće – voštanice – osvetli naš um, neka zagreje naše duše, da bismo upoznali pravi cilj našeg života, i pokazali se u svome životu kao istinita deca Božija.

Samo takvo proslavljanje slave biće dostojno nas kao hrišćana, pa će i molitve naše biti uslišene.

Krsna slava je prastari narodni običaj proslave domaćeg zaštitnika.

On je često bio personifikovan u liku pretka, čiji je dobri duh čuvao kuću od zlih duhova i pomagao porodici u svakodnevnom životu. Do skora su ovaj običaj imali svi Sloveni, pa i Indoevropljani (Tračani, Grci, Dačani, Iliri, Rimljani), ali do danas su ga zadržali samo Srbi.

Poslije primanja hrišćanstva crkve su htjele iskorijeniti mnogobožačka vjerovanja i običaje, ali je prvi srpski Arhiepiskop Sava reformama svetosavske crkve u 13. vijeku povjerio sveštenstvu da ne progoni vjerovanja i običaje već da im da hrišćansko obilježje. Unošenjem hrišćanskih i jednobožačkih elemenata u mnogobožačka vjerovanja i običaje i spajanjem nekoliko srodnih običaja u jedan nastale su razlike u proslavljanju prehrišćanskih običaja, pa tako i Krsne slave.

Stara srpska crkva prihvatila je Krsnu slavu kao spomen predaka i u tom smislu je sastavila najstariju molitvu za blagosiljanje krsnog kolača i koljiva. Zahvaljujući tome običaji i obredi o Krsnoj slavi opstali su i najbolje su održani kod Srba.

Svako srpsko domaćinstvo ima i slavi svoju Krsnu slavu posvećenu svetitelju, svom zaštiniku. Slava se nasljeđuje po koljenu, tj. od svojih predaka po muškoj liniji. Poslije očeve smrti, braća nastavljaju zajednički slaviti Krsno ime svoga oca, a kada se podijele svaki to čini posebno.

Za doček i proslavljanje Krsne slave običaj je da se domaćinstva uveliko pripremaju da ima pića i izobilje dobre i ukusne hrane kako bi što bolje goste ugostili. Domaćin nije mogao unaprijed predvidjeti tačan broj gostiju budući da se gosti na slavu ne pozivaju. Zna se da će doći rođaci, kumovi, prijatelji, ali i namjernici koji su nepredvidivi, a toga dana su za svakog namjernika otvorena kućna vrata domaćinstva. Za goste slava koje dolaze u postu, kao npr: Sv. Nikola - 19. decembra, Sv. Ignjatije - 2. januara pripemala se posna hrana, a za goste slava: Sv. Arhiđakon Stevan - 9. januara, Sv. Jovan Krstitelj - 20. januara, Đurđevdan - 6. maja i druge, pripremala se masna hrana.

Prelo je jedan od oblika ženskih moba (moba – običaj međusobnog pomaganja na selu).


Mobe se sazivaju u različito doba godine i dana u zavisnosti od posla koji treba obaviti. Prela se više sazivaju u jesen i zimu, kada su dani kraći, a noći duže, kada ima manje posla u polju. Sazivaju se da se obave ženski radovi, kao što su: češljanje vune, grebenanje, predenje, pletenje. Na prelo se išlo da se nešto uradi drugome ili da se uradi nešto za sebe, ali i radi pjesme i veselja.

Prela sazivaju domaćice ili njihove kćeri. Đevojke na prijedlog domaćice odlučuju u koliko sati će doći na prelo. Većinom su prela sazivali imućniji, radi prostora i gozbe. Kod njih je moglo doći više đevojaka i momaka pa je moglo biti veselije. Đevojke su se posebno uređivale za prelo. Kada se dođe na prelo prvo se malo posjedne, počasti se sokom, uštipcima, jabukama, orasima i lješnjacima, pa se onda prelazilo na posao. Domaćica odlučuje šta će se raditi. Neke đevojke predu, druge pletu, treće vezu.

Momci su na prela dolazili nešto kasnije. Dolazili su u grupama. Sjedali su pored đevojaka koje im se sviđaju, udvarali im se, zadirkivali, uzimali klupka i vretena, gađali ih smotuljcima vune. Đevojci bi bilo drago da je zadirkuje momak koji joj se sviđa, dok je od ostalih bježala na drugo mjesto. U toku rada đevojke su pjevale, a momci lupali orahe i lješnjake i davali ih đevojkama. Na prelima su se pričale već poznate priče, zagonetalo se i zabavljalo na razne načine. Nakon završrtka poslova igralo se kolo. Kada se zađe već kasno u noć, prelo se privodilo kraju. Momci su pratili đevojke kućama i dogovarali sledeće susrete.

Овако је некада изгледала свадба и у вранешком крају
https://www.youtube.com/watch?v=urpz7vQ1Cgg&feature=channel

stanija ::

Ево само да наведем неке обичаје:
- мобе
- косачке
- градња објеката
- сезонски пољопривредни радови
- вашари и друге светковине
- славе
- прошње, свадбе...
- трговина стоком на пазарни дан
- свињокољ о Митровдану
- људовање по кафанама, зачињено алкохолом, димом дувана и хорским пјевањем
- играње фирцика и преферанса
- тражење прстена...

Ако је будеш стрпљиво градио, на овој теми би требало да имаш доста прилога ...
Поздрав Немања.

Hvala puno na pomoci.
A da li znate mozda bas neki obicaj da mi opisete, kako se prosila mlada? kakav je obicaj njen kad ulazi u kucu kod mladozenje? darivanje njeno svatovima i sl?
Za trazenje prstena znam, a ostalo moram dobro da ispitam, da bi sve to postavio u koreografiji, na sceni.
Hvala Vam Puno

Ево само да наведем неке обичаје:
- мобе
- косачке
- градња објеката
- сезонски пољопривредни радови
- вашари и друге светковине
- славе
- прошње, свадбе...
- трговина стоком на пазарни дан
- свињокољ о Митровдану
- људовање по кафанама, зачињено алкохолом, димом дувана и хорским пјевањем
- играње фирцика и преферанса
- тражење прстена...

Ако је будеш стрпљиво градио, на овој теми би требало да имаш доста прилога ...
Поздрав Немања.

Ajmo zemljaci moji, ko zna neki obicaj, neka napise, da sacuvamo od zaborava!!!