Svi ljudi ovih sela su stanovnici mlađeg doba, naseljeni u ovim krajevima u prvoj polovini XX. vijeka, na ovom lepom živopisnom cvetiću, uokvirenom planinama: Bjelasicom, Burenom, Obodom, Komovima, Durmitorom, Sinjajevinom, Galicom, Lisom i Gradinom. Treba samo doći i videti ovaj božanstveni dar prirode.
Čist vazduh, dobra pitka izvorska voda, zdrava hrana, a nadasve prijatan, ljubazan, gostoprimljiv, srdačan, ponosan i velikodušan narod ovog kraja, pruža turisti i putniku namerniku utjehu, zadovoljstvo, spokojstvo i mir, te svima leči dušu i telo, a ko jednom dođe u ove krajeve teško da sve to može olako zaboraviti, a da ponovo ne navrati u ove krajeve da se potpuno odmori i okrepi svoju dušu i srce. Treba se samo upoznati i sprijateljiti sa ovim uvek ponosnim i
izuzetnim gorštacima, koji su neraskidivi deo ovih izuzetno lepih prirodnih prostora.
Ja nisam putopisac ni etnolog, ali nisam mogao odoleti, a da o ovom i ovako lepom kraju i sredini, bez obzira što sam se tu rodio i odrastao i što je to moj zavičaj u kojem ću večno i posle života ostati, ne napišem i zabeležim makar ono najosnovnije, jer na kugli zemaljskoj malo gde ima mesta koje je priroda tako lepo i umetnički oslikala, kao ovo gde vam se sa svake latice ovog cveta iz bilo kojeg ovog sela pruža veličanstven vidik i pogled na sva okolna sela kao da su tu ispred vas na samom vašem dlanu.