Panorama Kovrena

Ovo su vec moje Ponikvice:) Hvala:)

1. Slikano sa Pobrnice,deo Kovrena ispod Gorica, kuce
Dejana Kojovica, Miroslava Stojanovica, Zeljka Sekulica i Zivorada Sekulica




2. Plavova voda koja se nalazi ispod Caline

1.Pogled sa Caline na Zuber




2. Pogled sa Caline na Vranesku dolinu



3. Rijetkost je u ovom danasnjem vremenu kad neko ima ovoliko stado.
Stado domacina Milana Lojanice u Vrelima ispod Gradine

CETNIK ::

mirko ::

Vidi vidi Bubanja sto su raspalili po ovoj livadi,po ovoj gustoj travi pa je odrijese zemlja se crni.
No me samo cudi ko postavi ovoga Mirka od voliko brace da bude kosibasa, a dobro znam da je najveca zlokosica u Kovrenu.
hahahahahahahahahahahaha

Gledaj ti sto je ovaj Kojovic pocero trojicu Bubanja oce ih polomit niz ovaj poleg.
Kako je trava polegla da jedva Beco kosi. Miko ka vazda zadnji a Mirko prvi boze mi ti pomozi.

mirko ::

Vidi vidi Bubanja sto su raspalili po ovoj livadi,po ovoj gustoj travi pa je odrijese zemlja se crni.
No me samo cudi ko postavi ovoga Mirka od voliko brace da bude kosibasa, a dobro znam da je najveca zlokosica u Kovrenu.
hahahahahahahahahahahaha

Kosta ::

E, да су са дрвеним точковима власник би за њих могао узети полован трактор.
Је ли ово на путу за Горице?

Osnovna skola u Vergasevicima





spomen cesma ucitelju Matiji Knezevicu koji je svoj radni vijek proveo u ovoj skoli







Koldzino polje kuce Jelica i Kljajevica

Evo malo slika iz VERGASEVICA


1. Slikano od skole u pravcu Pobrnice


2.Slikano od skole u pravcu kuca:
Vidoje Moracanin, Misko Moracanin, Bajo Kojovic, Miso Kojovic, Drago Sekulic, Ranko Sekulic, Rajko Varagic, Dobrilo Varagic



3.kuce Sekulica, Kojovica i Varagica



4.kuce Varagica



5.kuce Kokovica, Cakovica Vukovica i Kojovica

nadja ::

Jao , Kosta , fotografije su extra , kao iz najljepse bajke...

Bi li ono put Kovrena izvor Ćehotine,ne znam , zaboravila sam , pa ako jeste , stavi koju fotku ako imas...sjecam se tog prekrasnog izvora... kroz maglu...osvjezi mi sjecanje:)))))))))))

Glava (izvor) Ćehotine u Bliškovu je stvarno jedan prekrasan kutak prirode, pa pošto imam nekoliko fotografija, evo tek toliko da ti osvježe pamćenje:

Kosta ::

U Vranesu rodnom mome
...
Gledam njive neorane
...

Коле, сад си ме потсјетио на један догађај од прије неколике године.
Након 50 година отишао је по први пут да посјети свој родни Вранеш један човјек одавде (из Канаде). Био је тамо мјесец дана и кад се вратио питам га како је било.
- Сем оно брда, ништа друго нијесам препознао; каже он.
- Како то? чудим се ја.
- Па знаш, док сам ја тамо био све оне стране од Љубовиђе па до под вр' Жубера с једне стране и све до под Лису, с друге; све су се орале. А сад заливадили све, неће нико да оре, нико ништа не сије...
Био је веома разочаран како се мало ради на земљи.

Ипак, ја разумијем људе. Није лако радити на земљи, свак тражи лакше...

U Vranesu rodnom mome
zavladala ''b'jela kuga
gledam momke nezenjene
a srce mi slama tuga.
Gledam njive neorane
i livade nekosene
nema mladjeh narastaja
nece momci da se zene.
Ne cuje se plac djeteta
skole nem se zatvaraju
zavladala B'JELA KUGA
u mojeme zavicaju.

Jao , Kosta , fotografije su extra , kao iz najljepse bajke...

Bi li ono put Kovrena izvor Ćehotine,ne znam , zaboravila sam , pa ako jeste , stavi koju fotku ako imas...sjecam se tog prekrasnog izvora... kroz maglu...osvjezi mi sjecanje:)))))))))))

Ovo je osnovna skola na Goricama koja je medju najstarijim u Vranesu.
Tacno je da je prva skola u Vraneskoj dolini otvorena u Gorice. Ali to nije bilo u ovoj zgradi vec u kucu Joksimovica.
Iako je dosta stara drzi se jos dobro i u njoj ima trenutno 7 ucenika.

Kosta ::

Kroz VRANES sam skoro pros'o
vidjoh kuce napustene
pa velika emotivnost
pojavi se tad' u mene,
zastori su na prozore
iz odzaka nema dima
stare kuce zakljucane
sa teskijem katancima.
Vocnjaci su polomljeni
pokraj praga raste trnje
okucnice sve u korov
ima li sta od tog crnje?
Po prostranoj pitomini
nekada su pasla stada
momacka se pjesma cula
vise toga nema sada.
Sve je ovo sto napisah
sada stvarnost moga kraja
samo oni ''nostalgicni''
sjecaju se zavicaja!!!

Са извора завичајног душу своју ко напаја,
тај остаје трајни извор, надахнуће нараштаја.

Бити дужник завичају лијепо је осјећање,
јер из тога расте жеља која рађа поштовање.

Дуговања завичају не могу се ни вратити,
ал чувањем коријена дуг се може умањити.
(Стихови Милована Бајовића, иначе наш Бјелопољац, такође "расут" негдје по свијету).

Коста, видим да те баста, зато настави и догодине у Павином Пољу да одржимо промоцију твоје збирке пјесама посвећених завичају.